Prejedanje na nervnoj bazi
ZAŠTO STRES TERA NA PREJEDANJE
Postoji istina iza fraze “prejedanje na nervnoj bazi ”. Stres, hormoni koji se izlučuju zbog njega i efekti hrane sa visokim nivoom masti i šećera, tzv. “komfortne hrane”, teraju ljude na prejedanje. Studije su pokazale da je dobitak na kilaži povezan sa stresom. Deo mozga koji se zove hipotalamus proizvodi hormon kortikotropin, koji umanjuje apetit.
Mozak takođe šalje signale nadbubrežnim žlezdama da luče hormon epinefrin (takođe poznat i kao adrenalin). Epinefrin takođe aktivira rekciju tela poznatu kao “bori se” ili “beži”“ (“fight-or-flight”) , ubrzano fiziološko stanje, koje privremeno zaustavlja glad.
Ali ako je stres istrajan onda je u pitanju totalno drugačija situacija. Nadbubrežne žlezde luče drugi hormon koji se naziva kortizol, koji povećava apetit i može dovesti do opšteg pada motivacije, a time i motivacije koja se tiče ishrane.
Kada se epizoda stresa okonča, nivo kortizola opada, ali ako se stres nastavi – ili ako se reakcija tela greškom ne povuče – nivo kortizola može ostati povećan.
ŽUDNJA ZA MASTIMA I ŠEĆEROM
Stres takođe može uticati na odabir hrane. Brojne studije – od kojih je većina sprovedena na životinjama – su pokazale da fizički ili emotivni stres, povećava unos hrane sa visokim nivoom masti, šećera ili oba. Visoki nivo kortizola u kombinaciji sa visokim nivoom insulina, mogu biti odgovorni za povećanom žudnjom za mastima i šećerom.
Druga istraživanja pokazuju da grelin, “hormon gladi”, možda igra ulogu.
Nakon unosa hrane sa visokim nivoom masti i šećera dolazi do povratnog efekata koji koči deo mozga zadužen za procesuiranje stresa i sličnih emocija. Ova vrsta hrane je zaista “komfortna” hrana, koja se čini da neutrališe stres – i ovo može doprineti žudnji za ovakvom hranom kod ljudi, koja je izazvana stresom.
Naravno, prejedanje na nervnoj bazi nije jedino ponašanje koje doprinosi dobitku na kilaži. Ljudi koji su pod stresom takođe loše spavaju, manje vežbaju i konzumiraju više alkohola, a to sve doprinosi višku kilograma.