Ugljeni hidrati

Zdrava ishrana i dijeta uz konzumiranje semenki

26/04/2021Ishrana Telo Ugljeni hidrati varenje hrane Zdravlje

Semenke su izuzetno hranljive i potrebne u svakodnevnoj ishrani jer imaju značajnu ulogu u očuvanju našeg zdravlja.

Semenke i orašasti plodovi sadrže visok procenat takoznavih „dobrih masti“ u sebi, poznatih kao omega 3 masne kiseline, koje naše telo ne može da proizvede, pa ih je potrebno unositi putem ishrane, kaže nutricionista Selma Redžepagić.

„Najbolji način da semenke i orašaste plodove uvrstite u svoju svakodnevnu ishranu je tako što ćete laneno seme i chia semenke samleti i dodavati obrocima, pa ćete na taj način povećati njihovu bio dostupnost, odnosno organizam će na taj način iskoristiti vise hranljvih sastojaka. Osim toga i semenke bundeve i orasi su odličan saveznik kod redukovanja telesne tezine“, objašnjava Redžepagić.

Optimalni dnevni unos semenki je od jedne do dve supene kašike, možete ih dodavati voćnim šejkovima, salatama, čorbicama, supama, jogurtu ili ih jesti samostalno kao užinu. Prijatno!

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/zdrava-ishrana-i-dijeta-uz-konzumiranje-semenki/

Saznajte više

Voće – izvor vitamina, minerala koji jačaju naš imunitet

26/04/2021Ishrana Telo Trening Ugljeni hidrati varenje hrane Zdravlje

Voće, kao sastavni deo naše svakodnevne ishrane igra veoma važnu ulogu u našem organizmu, jer predstavlja izvor vitamina, minerala, antioksidanata i vlakana, koji jačaju naš imunitet, odnosno povećavaju odbrambenu moć našeg organizma od bakterija i virusa, pa je samim tim svakodnevni unos voća jako važan tokom pandemije.

Nutricionista Selma Redžepagić kaže da sve vrste voća obiluju vitaminima i mineralima, dok citrusi poput limuna, pomorandži i grejpa obiluju vitaminom C, koji je izuzetno jak i moćan antioksidant i koji igra važnu ulogu kod jačanja imuniteta i borbe protiv virusa i bakterija.

“Kada govorimo o dnevnom unosu voća, važno je da voće uvrstimo u svakodnevnu ishranu, a najbolje ga je jesti u vidu međuobroka, 2 do 3 puta na dan, vodeći pri tom računa da izbor voća uvek bude sveže sezonsko i lokalno uzgajano voće, jer na taj način biramo voće koje je svežije, pa je samim tim i procenat vitamina i minerala veći, dok sa suvim voćem ne treba preterivati zbog povišenog udela šećera koje sadrži. Moj savet je da pre unosa suvo voće uvek potopite u hladnoj vodi nekoliko sati pre unosa, kako bi otklonili višak šećera”, savetuje Selma.

Voće takođe možemo unositi i u obliku kompota, kaša i voćnih šejkova, što je skoro uvek dobro rešenje za one probirljivije u koje neretko spadaju i deca.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/voce-izvor-vitamina-minerala-koji-jacaju-nas-imunitet/

Saznajte više

Svetski dan borbe protiv gojaznosti

26/04/2021Ishrana Telo Ugljeni hidrati Zdravlje

Svetski dan borbe protiv gojaznosti obeležava se оd 2015. gоdine, sa ciljem da pruži podršku i praktična rešenja za pomoć ljudima u postizanju i održavanju normalne telesne težine i radi prevazilaženja krize gojaznosti.

Gojaznost je postala bolest savremenog doba. Razlozi su različiti, ali je daleko najveći pogrešna ishrana, istakla je nutricionista Selma Redžepagić.

„Gojaznost ili prekomerna telesna težina je stanje u kome organizam akumulira veću količinu masnih naslaga od uobičajene, a koje predstavljaju zdravstveni rizik od nastanka velikog broja hroničnih bolesti. Održavanje optimalne telesne težine predstavlja najbolju zdravstvenu preventivu, gde pored pravilne ishrane, značajnu ulogu igraju i adekvatna fizička aktivnost, kvalitetan san, kao i redukovani stres“.

U izveštaju koji se podudara sa Svetskim danom borbe protiv gojaznosti navodi se da se gojaznost udvostručila u celom svetu u periodu između 1980. i 2019. godine, kada je skoro 40 odsto globalne populacije imalo prekomernu težinu.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/svetski-dan-borbe-protiv-gojaznosti/

Saznajte više

Ishrana za tople letnje dane

26/04/2021Ishrana Telo Ugljeni hidrati Zdravlje

Leto je godišnje doba koje nam donosi najviše opuštanja, odmora, visokih temperatura, ali i pregršt sezonskih plodova. Ishrana za tople letnje dane podrazumeva najrazličitije vrste voća i povrća u kojima možemo da uživamo i koji nam osiguravaju obilje vitamina i minerala koja podstiču različita korisna delovanja u našem organizmu.

Šta je najbolje jesti u toku leta, rekla nam je diplomirani holistički nutricionista, Selma Redžepagić:

“Preporučena ishrana tokom letnjeg perioda trebala bi da se većinski bazira na namirnicama čijim unosom postižemo efekat hlađenja organizma usled visokih temperatura, koje su uobičajene za to godišnje doba. To bi značilo da te namirnice u sebi treba da sadrže veći procenat vode, poput sezonskog voća i povrća i koje treba unositi u svežem stanju. Uvek se opredelite za breskve, kajsije, trešnje, maline, kupine, lubenicu, dinju, mladi luk, zelenu salatu, krastavac, šargarepu, spanać, kelj, zelje, blitvu, limun… koje možete uvrstiti u svoju ishranu u vidu salata, domaćih ceđenih sokova od voća i povrća, voćnih šejkova ,takozvanih smoothia i domaćih biljnih ledenih čajeva.”

Leti je izuzetno važno održavati adekvatan unos tečnosti, odnosno vode, a Selma preporučuje da u toku toplih letnjih dana ispijate vodu tokom celog dana kako biste izbegli dehidrataciju.

Kako nas leto najčešće asocira na more, kao jedna od najzdravijih, sa sveukupnim pozitivnim uticajem na organizam je i mediteranska ishrana. Preporuka je da makar u letnjim mesecima uživamo u čarima mediteranske ishrane, jer osim sto je zdrava, ona je ukusna i na izgled vrlo atraktivna.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/ishrana-za-tople-letnje-dane/

Saznajte više

Šta jesti pre i nakon treninga?

26/04/2021Ishrana Nekategorizovan sadržaj Organizam Telo Trening Ugljeni hidrati varenje hrane Zdravlje

Obrok pre treninga je gotovo jednako važan kao i onaj posle. Na žalost, većina onih koji treniraju, a pogotovo početnika, zanemaruje važnost i jednog i drugog obroka. Veoma je bitno da u obrocima pre i posle treninga unesete odgovarajuće hranljive materije i da iste konzumirate u odgovarajuće vreme.

Koju bi hranu i u kojoj količini trebali da unosimo pre i posle treninga, rekla nam je diplomirani holistički nutricionista, Selma Redžepagić:

“Jako je važno da kažemo da ishrana pre i tokom treninga igra značajnu ulogu, i da trening nikada ne započinjemo punim stomakom. Odnosno, da je unos obroka dva sata pre početka treninga. Moja preporuka je da 15 do 30 minuta pre početka treninga uzmete neko sezonsko voće ili nekoliko suvih šljiva, kajsija i još nekoliko orašastih plodova poput oraha, lešnika i badema. Tako biste organizmu obezbedili dovoljno energije tokom trajanja treninga.”

Ona je dodala da je tokom trajanja treninga veoma važno da budemo hidrirani jer ćemo tokom treninga gubiti tečnost putem znoja.

Za kraj nam je objasnila kako treba da izgleda obrok nakon treninga:

“Obrok po završetku treninga unosimo ne kasnije od 30 minuta, i on bi trebao da se sastoji od složenih ugljenih hidrata i belančevina, kako bismo nadoknadili izgubljeni šećer iz mišića i opravili same mišiće, ali i uticali na njihov rast. Najbolje je da se na tanjiru nalazi 2/3 složenih ugljenih hidrata poput svežeg ili termički obrađenog povrća ili sezonske salate, opcionalno nekoliko kašika kuvanog pirinča, prosa ili heljde. Belančevine treba da zauzmu 1/3 tanjira, a prednost možemo dati grilovanoj ili pečenoj piletini, ćuretini, crvenom nemasnom mesu, jajima. Ako preferirate biljne belančevine onda se možete opredeliti za integralni pirinač, proso, heljdu, leblebije ili sočivo.”

Selma nam poručuje da je trening najbolje obaviti ujutru, na prazan stomak i uz dovoljno vode. Tako ćemo redukovati stres tokom dana i dan započeti negativnim kalorijama.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/sta-jesti-pre-i-nakon-treninga/

Saznajte više

Energetske šargarepa bombice

15/04/2021Ishrana Organizam Recepti Telo Ugljeni hidrati varenje hrane Zdravlje

ENEGRETSKE „ŠARGAREPA“ BOMBICE

Vreme pripreme: 10 minuta

Izuzetno hranljive i ukusne energetske bombice, brzo se pripremaju, ne peku, a svi sastojci su svima dostupni. Ne sadrže rafinisane šećere, obiluju dijetalnim vlaknima i dobrim mastima i odličan su izvor energije i užina za decu ali i za odrasle. Kako ne sadrže jaja, mleko i masti životinjskog porekla, odličan su izbor za one koji imaju moguću alergiju ili su pobornici veganskog načina ishrane.

Za pripremu vam je potrebno 10 minuta i svega 6 sastojaka, seckalica i merica od 2 dl (možete koristiti i šolju od 2 dl).

Kao meru za sastojke koristiću šolju.

Potrebni sastojci:

1 velika šargarepa

1 šolja ovsenih pahuljica

½ šolje oraha

½ šolje kokosovog brašna

7 do 8 urmi bez košpica

1 ½ kafena kašika mlevenog cimeta (opcionalno)

½ kafene kašike muškatnog oraha, rendanog ili u prahu

1/3 šolje kokosovog brašna u koje ćemo uvaljati energetske bombice na kraju

Način pripreme

Potopite urme 10 minuta u vrelu vodu. Ocedite po potapanju.

Stavite prvo u seckalicu ovsene pahuljice i meljite dok ne dobijete ovseno brašno. Izručite u činiju. Dodajte kokosovo brašno, muškatni oraščić i cimet.

Sameljite sada šargarepu, urme i orahe u seckalici da biste dobili ujednačenu masu.

Dobijenu smesu pomešajte sa ostalim sastojcima i sjedinite vlažnim rukama gnječeći smesu dok ne postane glatka. Vadite smesu kašikom za kafu, oblikujte je vlažnim rukama da dobijete lopticu i uvaljajte u kokosovo brašno. Kuglice stavite u činiju s poklopcem i ostavite najmanje sat vremena da odstoje u frižideru pre konzumacije. Čuvajte u frižderu.

UŽIVAJTE!

Saznajte više

Pokreni Se!

04/12/2020Ishrana Telo Ugljeni hidrati Zdravlje

VAŽNOST FIZIČKE AKTIVNOSTI ZA MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

POKRENI SE!

Svi su čuli za misao rimskog pesnika Juvenala (I vek posle Hrista) „Mens sana in corpore sano“ – „U zdravom telu zdrav duh“. Ova izreka izvučena iz svog konteksta koristi se kao sinonim za fizičku aktivnost širom sveta. Odavno smo uvideli važnost fizičke aktivnosti za mentalno i fizičko zdravlje što vidimo kroz misli nekih od najznačajnijih grčkih filozofa i lekara: „Nijedan građanin nema pravo da bude amater kada je u pitanju fizički trening. Kakva je sramota za čoveka da dočeka starost, a da nikad ne vidi snagu i lepotu za koju je njegovo telo sposobno“ (Sokrat, 470–399. pre n. e.). „Nedostatak aktivnosti uništava dobru kondiciju svakog ljudskog bića, dok je kretanje i metodičke fizičke vežbe čuvaju i održavaju“, Platon (420–391. pre n. e.) „Ako bismo svakom pojedincu mogli da odredimo odgovarajuću količinu hrane i vežbi – ni previše, ni premalo, pronašli bismo najsigurniji put do zdravlja“ (Hipokrat, 460–380. pre n. e.). Da li smo zaista svesni benefita i važnosti fizičke aktivnosti? Fizička aktivnost ima širok dijapazon pozitivnih uticaja na raspoloženje, fizionomiju i opšte psihičko stanje.

ČUVAJTE SVOJE FIZIČKO I MENTALNO ZDRAVLJE

Zbog pozitivnog uticaja koji fizička aktivnost ima na kardiovaskularni sistem, vežbanjem smanjujemo rizik od oboljenja koja utiču na mentalne sposobnosti poput demencije, blažih poremećaja pamćenja, ali i ozbiljnijih oboljenja poput Alchajmerove bolesti, šizofrenije i hronične depresije. Redovno treniranje bitno je i za zdravlje endokrinog sistema. Fizička aktivnost ima veliku ulogu u regulisanju nivoa kortizola i insulina kao i tiroidnih i polnih hormona. Živimo u vremenu u kojem je dijabetes (šećerna bolest), opasniji od vatrenog oružja i najveći ubica savremenog čoveka. Ubraja se među najčešća endokrinološka oboljenja, sa prevalencom koja je u stalnom porastu. Zastrašujuća činjenica je

da oko 422 miliona ljudi širom sveta boluje od dijabetesa, da 187 miliona uopšte i ne zna da imaju dijabetes, dok od posledica istog premine godišnje oko 1,6 miliona ljudi. Procenjuje se da danas u svetu depresija pogađa oko 264 miliona ljudi, a da svake godine blizu 800 hiljada ljudi izvrši samoubistvo.

MOŽE LI TRENING OVDE BITI OD KORISTI?

Razdvojimo prvo fizičku aktivnost od treninga. Fizička aktivnost je bilo koja aktivnost koja zahteva energiju i uključuje aktiviranje mišića. Vežbanje, tj. trening, predstavlja planirane, konstruisane i repetitivne pokrete tela koji se izvode radi poboljšanja ili održavanja trenutne psiho-fizičke forme. Fizička aktivnost povećava osetljivost na insulin i smanjuje nivo glukoze u krvi. Istraživanja su pokazala da aerobne aktivnosti kao što su brzi hod, džoging, planinarenje, plivanje, tenis u trajanju od 150 minuta nedeljno smanjuju rizik od nastanka dijabetesa čak 52%. Nove studije su pokazale da trening sa tegovima (anaerobni trening), bez aerobne aktivnosti, u trajanju od 150 minuta nedeljno smanjuje rizik od nastanka dijabetesa za oko 34%. Trening snage dovodi do povećanja mišićne mase čime se stvara veća potreba za glukozom, što utiče na snižavanje nivoa šećera u krvi. Telo i um su blisko povezani. Ako se telo dobro oseća osećaće se i um. Veliki broj studija potvrdio je efikasnost fizičke aktivnosti kod redukcije simptoma depresije i anksioznosti (anksioznost se može definisati kao konstantno nervozno isčekivanje da će se nešto loše desiti nama ili nekome nama bliskom). Istraživanja pokazuju da su osobe koje pate od depresije vrlo često u lošoj fizičkoj formi što može izazvati dodatne zdravstvene probleme. Poznato je da se fizička aktivnost uspešno koristi u tretmanu kliničke depresije. Zanimljivo je da karakteristike osoba kao što su uzrast, pol i karakteristike aktivnosti kao što su trajanje, intenzitet, učestalost i tip nemaju bitnog uticaja na pozitivne efekte koliko ima konzistentnost aktivnosti (redovno praktikovanje aktivnosti u trajanju od 9 nedelja i duže). U poređenju sa tradicionalnim vidovima lečenja depresije fizička aktivnost jednako je efikasna, ako ne i efikasnija, od,

recimo, psihoterapije, farmakološke terapije i drugih bihevioralnih intervencija. Ipak, moraju se uzeti u obzir određene činjenice kada su u pitanju depresivne osobe. Veći akcenat trebalo bi da bude na učestalosti nego na trajanju i intenzitetu aktivnosti. Aktivnosti u trajanju od oko 20 minuta 3 puta nedeljno umerenim intenzitetom dovoljne su da značajno smanje simptome depresije. Umereni intenzitet stvara veći osećaj zadovoljstva dok visok intenzitet može imati negativne efekte. Na koji način redovno vežbanje ublažava simptoma anksioznosti i depresije: *otpuštanje endorfina tokom fizičke aktivnosti popravlja raspoloženje. Endorfini, ili „hormoni sreće“, specifične su supstance koje luči pinealna – šišarkasta žlezda da bi podigla prag bola, izazvala smirenje i osećaj povišenog raspoloženja (euforije), omogućujući telu (organizmu) da prevaziđe samo sebe; * značajno smanjuje osećaj umora; *skreće pažnju sa negativnih misli i razmišljanja o brigama što je glavni okidač za pojavu depresije i aksioznosti; *povećava samopouzdanje; *utiče na promene u fizičkom izgledu (bolje se osećate u lepom telu); *više socijalne interakcije utiče na pozitivno raspoloženje; *kvalitetniji san, bistriji um, bolja memorija; *podstiče bolje misli o sebi i drugima; *oslobađa tenzije i stresa, pojačava fizičku i mentalnu energiju. Redovna aktivnost jedan je od najlakših i najefikasnijih načina da se umanje i simptomi ADHD, poboljšaju koncentracija, motivacija, pamćenje i raspoloženje. ADHD je neurobihevioralni razvojni poremećaj čija je najupečatljivija karakteristika nemogućnost kontrolisanja sopstvenog ponašanja. Jedan je od najčešće dijagnostikovanih poremećaja u detinjstvu. Karakterišu ga tri grupe simptoma: hiperaktivnost, impulsivnost i nedostatak pažnje. Skok dopamina, norepinefrina i serotonina koji izaziva fizička aktivnost utiču na fokus i pažnju.

STVORENI SMO DA TRČIMO, PENJEMO SE, PODIŽEMO, GURAMO, SKAČEMO.

Savremeni stil života potiskuje naše fizičke sposobnosti u drugi plan. Sve više sedimo zauzimajući nepravilan položaj što prouzrokuje promene u posturi

tela. Kada smo pod stresom mišići su napeti, pogotovo mišići lica, vrata i ramena. Česti su problemi sa bolovima u vratu, ramenima i lumbalnom delu kičme. Deformiteti poput kifoze i lordoze (deformiteti kičmenog stuba: kifoza – loše držanje, pogrbljena leđa, ramena povijena u napred; lordoza – jako naglašena lumbalna krivina kičme [krsta] put napred i opuštenost trbušnih mišića), svakodnevna su pojava.

ZAŠTO JE TRENING VAŽAN?

Trening opušta mišiće i smanjuje tenziju. Pravilno i redovno izvođenje adekvatnih pokreta popravlja posturu tela, jača zapostavljene mišićne partije te unapređuje kvalitet života. Trening omogućava da budemo efikasniji u svakodnevnim aktivnostima. Lakše ćemo se popeti uz stepenice, potrčati za autobusom, poneti kese s namirnicama, preskočiti ogradu, pogurati komšijin auto, podići dete u naručje.

ŠTA MORAMO DA ZNAMO U VEZI SA TRENINGOM?

Koliko je bitna fizička aktivnost, toliko je bitan pravilan izbor i pravilno izvođenje pokreta. Za odabir vežbi i tehničke korekcije neophodan je nadzor stručnog lica. Mogu li Vam ja pomoći? Bavio sam se različitim sportovima, imam dugogodišnje iskustvo u radu sa klijentima. Dvadeset godina edukujem sebe i druge o treningu i ishrani. Smatram da bi se moglo reći da ponešto znam i da sam kompetentan. Možete li sami trenirati? Naravno da možete. Podržavam ljude koji žele samostalno da treniraju. Divim se njihovoj upornosti i volji da ostvare ciljeve. Međutim, postoje određeni problemi na koje želim da ukažem.

GDE NAJČEŠĆE GREŠIMO?

Želja da se što pre dođe do rezultata kroz invazivni trenažni proces ogleda se u: 1) nerealnim ciljevima, 2) pogrešnom izboru vežbi, 3) pogrešnom izvođenju pokreta i 4) prevelikom obimu treninga. Ako niste bili svesni važnosti i benefita koje fizička aktivnost pruža sada sigurno jeste. Postaviću Vam još jedno pitanje: Da li ste svesni opasnosti kojoj se izlažete ako nepravilno trenirate? Da li znate da 90% osoba sa kojima radim, u početku, nije u stanju da pravilno izvede pokret? Da li ste znali da je mnogo teže raditi sa osobama koje imaju prethodno iskustvo u treningu a nepravilno izvode pokret? Treba li da skrenem pažnju na opasnost od povreda? Treba li da skrenem pažnju na opterećenje kardiovaskularnog sistema ukoliko ne prilagodite intenzitet treninga? Da li ste svesni koliki stres za zglobove, ligamente, tetive predstavlja neadekvatna fizička aktivnost? Da li mislite da se možete upustiti u trening vrhunskog sportiste, TV zvezde ili druge javne ličnosti bez mogućih posledica? Trening ima pozitivnih, ali može da ima i negativnih strana.

FIZIČKA AKTIVNOST TREBA DA PRIJA, NIKAKO DA IZAZIVA STRES

Ukoliko niste profesionalni sportista, ne zarađujete od fizičkog izgleda ili spremnosti, nema potrebe da treningu pristupate kao stresu kroz koji morate da prolazite. Nekoliko saveta kako da započnete „avanturu“ zvanu trening – plešite, igrajte, šetajte, trenirajte u teretani, bilo koja aktivnost u kojoj uživate bolja je od neaktivnosti. Postavite realne kratkoročne ciljeve. Postavite realne dugoročne ciljeve. Kombinujte aerobnu i anaerobnu fizičku aktivnost. Šetajte, plivajte, džogirajte i trenirajte kod kuće, u teretani, na spravama ili sa sopstvenom težinom.

ZAŠTO JE VAŽNO DA KRENETE LAGANO?

Ne želite previše stresa. Ne želite upale zbog kojih ćete poželeti da niste ni ustali iz kreveta. Postepeno povećavajte opterećenje. Nakon nekoliko nedelja, kada dođe do adaptacije, doći će i do stagnacije. Kada je 30 minuta šetnje suviše lagano, 10 sklekova nije zahtevno, promenite nešto. Promenite tempo,

skratite pauzu između serija, povećajte opterećenje, broj ponavljanja, distancu.

KAKO DO NAPRETKA?

Neka vaš put počne s kardio aktivnostima. Uvek preporučujem šetnju, po mogućstvu u prirodi. Hodanje brzim tempom nije opterećujuće za zglobove i ligamente i pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem. Poznat je i pozitivan uticaj koji ima boravak u prirodi. Što se tiče trajanja aktivnosti i intenziteta: krenite sa 30 minuta šetnje. Postepeno, iz nedelje u nedelju, povećavajte za po pet minuta, dok ne uđete u formu; 60–90 minuta ove aktivnosti 3 puta nedeljno je i više nego dovoljno. Intenzitet odredite brojem srčanih otkucaja, kao i subjektivnim osećajem. Ukoliko ne možete doći do daha, ne možete razgovarati sa nekim u toku aktivnosti, intenzitet je previsok.

KAKO ZNATI DA SMO U ZONI MAKSIMALNIH SRČANIH OTKUCAJA?

Budite u zoni 60–70% maksimalnih srčanih otkucaja (50–60% ukoliko ste apsolutni početnik). Maksimum ćete izračunati jednostavnom formulom 220 – godine. Ukoliko imate 40 godina, maksimalni broj srčanih otkucaja je 220 – 40 = 180; 60–70% je 108–126. Kako da znate broj otkucaja? Ukoliko nemate narukvicu, sat ili sličan uređaj koji automatski meri broj srčanih otkucaja, najjednostavnija metoda je da pronađete puls. Meni je najlakše da ga pronađem na vratu. Zatim gledate u sat i brojite otkucaje u toku 15 sekundi. Dobijeni rezultat pomnožite sa četiri i imate broj otkucaja.

Takođe, koristeći ovu formulu, možete izračunati broj otkucaja https://www.lifespanfitness.com/fitness/resources/target-heart-ratecalculator

KAKO JA, KAO PROFESIONALNI PERSONALNI TRENER, RADIM SA KLIJENTIMA – UŽIVO I ONLAJN

Ne vezujte se za kratkoročne ciljeve. Gledajte širu sliku. Shvatite da je angažovanje trenera investiranje u sebe. Neka fizička aktivnost bude na vrhu prioriteta jer tada ulažete u sebe i svoj boljitak. Sa mnom, ako se nalazite van Beograda, uvek možete vežbati onlajn, odnosno iz udobnosti svog doma, a da pri tom apsolutno ne gubite na kvalitetu, već naprotiv, dobijete na vremenu, a svoje vreme namenjeno za fizičku aktivnost prilagodite i uklopite u svoje svakodnevne aktivnosti. Ja ću vas naučiti da je najbitnije pravilno izvođenje pokreta, pored individualnih vežbi, koje ću odrediti u skladu sa vašim potrebama i ciljevima. Ponavljanjem i korekcijom pod stručnim nadzorom, stvarate bazu koja kasnije omogućava nadogradnju. Trening nije samo oblikovanje tela, treningom jačate iznutra. Mnogo klijenata ne dolazi zbog fizičkog izgleda. Dolaze jer im se menja kvalitet života. Prija im, osećaju se bolje, imaju više energije i zdraviji su.

MOJ POSAO JE DA BUDEM UZ VAS

Budite poput Siniše koji je košarkaški trener u FIBA, kome trening omogućava da bude na visini zadatka. Budite poput Predraga koji ima skoliozu. Za par meseci je znatno unapredio kvalitet života. Može da kupa dete, igra se sa njim bez bojazni da će nakon toga trpeti bolove.

Budite poput Selme, koja se nalazi na drugom kraju sveta, a koja se opredelila za onlajn saradnju. Ona je nutricionista i odlučila da meni poveri brigu o svom fizičkom zdravlju jer zna koliko joj fizička aktivnost važna i da joj ona omogućava da kvalitetnije živi.

Budite poput Uroša koji nakon višečasovnog sedenja u kancelariji dolazi na trening jer zna da će nakon toga moći da ode i na basket sa društvom. Trening mu omogućava da shvati da su godine samo broj.

Budite poput Jelene, šefa gradilišta, koja nakon celodnevnog rada napolju dođe na trening da bi imala više energije da uradi domaći sa dvoje dece i poigra se sa njima.

Budite poput Jovane, koja je medicinski radnik i koja nakon posla dođe na trening da bi imala više energije da prošeta psa i provede više kvalitetnog vremena sa svojim dečkom. Budite poput mnogih drugih. Na kraju, budite onakvi kakvi ste stvoreni da budete. Sposobni da trčite, skačete, preskačete, penjete se, vučete, gurate, podižete, plešete, igrate se.

Marko Đorđević

Bodi bilding i fitnes operativni trener (Savez Srbije za Bodybuilding, Fitness, Body Fitness i Aerobik ) https://trenirajme.com/

https://www.instagram.com/fit.studio.one/ https://www.facebook.com/fit.studio.one POKRENITE SE!

Saznajte više

Nutricionistkinja iz Kanade Selma Redžepagić za čitaoce Portala Revije Fokus priredila plavsko – gusinjski meni

05/05/2020Dijete Ishrana Organizam Recepti Simptomi Stres Telo Ugljeni hidrati Zdravlje

Razmišljajući o tome kojim bih namirnicama dala prednost, zaključila sam da dvije namirnice iz ovog kraja zaslužuju posebnu pažnju iz prostog razloga što su obje izuzetno dobrog kvaliteta i veoma zdrave. Međutim, doći do njih nije ni lak, ni jednostavan postupak

Foto: Lily Marković

Selma Redžepagić, nutricionistkinja iz Kanade, porijeklom iz Plava, za čitaoce Portala Revije Fokus priredila je plavsko – gusinjski meni.

Selma je završila Kanadsku školu prirodne ishrane (Canadian School of Natural Nurition), odsjek prirodna ishrana, i ima zvanje holističkog nutricioniste.

Selma Redžepagić (Foto: Privatna arhiva)

Za naše čitaoce pripremila je plavsko-gusinjsi meni i evo šta savjetuje:

Kada govorim o hrani plavsko-gusinjskog kraja, imam običaj da kažem da majka priroda nije bila preterano darežljiva kada je reč o izboru hrane koja se lokalno uzgaja u tom kraju, ali se potrudila da ona bude izuzetno ukusna i, što je najvažnije, veoma dobrog kvaliteta. Da me ne biste pogrešno shvatili, samo želim da naglasim da je zbog planinskog položaja tog kraja uzgoj hrane jednostavno bio ograničen, a kuhinja prilagođena dostupnosti namirnica.

Model ishrane koja je ovde zastupljena skoro da preslikava ishranu zastupljenu u svim planinsko-brdskim krajevima Crne Gore.

Nije zanemarljivo ni to da se stanovnici ovog kraja često suočavaju s bolestima kardiovaskularnog sistema poput visokog krvnog pritiska, visokim nivom lošeg holesterola i triglicerida u krvi, insulinskom rezistencijom i dijabetesom tipa 2, artritisom, ali i povišenom telesnom težinom, posebno kod ženske polulacije iznad 40 godina, u čemu, nažalost, veliki udio ima ishrana zasnovana na pretjeranim unosu mesa, bijelog brašna, zasićenih masti i ulja lošeg kvaliteta.

U ovom slučaju pozitivno je što danas svi imamo mnogo bolji pristup informacijama i u mogućnosti smo da utičemo na to šta će se naći u našem tanjiru. Zahvaljujući tome, u prilici smo da napravimo zdraviji izbor, a da pritom za spremanje tradicionalnih jela koristimo namirnice koje se lokalno uzgajaju. Željela bih da čitaocima skrenem pažnju dda, uz neznatne izmjene u pripremi hrane, tj. u odnosu namirnica, možemo napraviti savršeno ukusna jela, koja mogu da postanu i zaštitni brend ovog kraja.

Foto: Lily Marković

PASULJ

Prva, daleko poznata namirnica jeste pasulj plavsko-gusinjskog kraja, za kojim naši imigranti posebno tuguju. Iako propisi zemalja u koje su imgrirarali strogo zabranjuju unos hrane i nameću izuzetno visoke kazne za kršenje propisa, oni neretko preuzimaju rizik i donose ga sa sobom prilikom povratka iz posjete domovini.

Prije nego što se osvrnem na nutritivni presjek pasulja i istaknem koliko je zdrav, voljela bih da napomenem da je uzgoj pasulja, odnosno njegova berba, mukotrpan posao. Imala sam priliku da jednog ljeta budem prisutna tokom berbe. Tada sam shvatila da pasulj i jela od pasulja zaslužuju „carski tretman“ i da se prema njemu treba i odnositi kao prema carskoj hrani. Moj teča je proveo cijela dva dana u bašti sakupljajući pasulj na nesnosnoj vrućini, na temperaturi od oko 40 stepeni. Njegove vrijedne ruke otvarale su svaku mahunu posebno, vadeći zrna pasulja. Konačni bilans bilo je oko deset kilograma zlatnog ploda i 20 sati mukotrpnog rada u surovim vremenskim prilikama.

Kada su mi tetka i teča spakovali dio tog pasulja da ponesem, ispunile su me istovremeno i tuga i sreća. Prema pasulju sam od tada počela da gajim posebno poštovanje i da ga tako i tretiram. Današnji recept, upravo iz tog razloga, posvećujem njima i svim Plavljanima i Gusinjanima, nadajući se da će se ovo jelo pronaći put do njihovih trpeza i stomaka, radeći ujedno u korist njihovog zdravlja.

Nutritivni presjek: Pasulj je namirnica koja obiluje hranljivim sastojcima i predstavlja adekvatnu zamjenu za meso jer obiluje bjelančevinima. Sadrži izuzetno visok procenat dijetalnih vlakana, koja imaju značajnu ulogu u regulisanju redovnog pražnjenja crijeva i pomažu da se održi zdravlje crevnog sistema, snižavaju nivo lošeg holesterova u krvi, pomažu u regulisanju nivoa glukoze (šećera u krvi) i znatno utiču na snižavanje tjelesne mase, odnosno gubitak kilograma. Pasulj sadrži magnezijum, kalijum, gvožđe, fosfor, kalcijum i vitamin B6, koji su značajni za metaboličke procese koji se odnose na pravilan rad nervnog sistema, stvaranje energije, kvalitet krvi, regulisanje nivoa šećera u krvi itd.

Moja preporuka je da se pasulj nađe na trpezi makar jednom u sedam dana.

PREDJELO – SALATA OD PASULJA

Foto: Lily Marković

Potrebno za 4 osobe

300 grama pasulja koji se preko noći ostavi potopljen u vodi

6–8 pečenih paprika

1 glavica crnog luka

2–3 čena belog luka

1 supena kašika jabukovog sirćeta

2 supene kašike sitno sjeckanog svježeg peršuna ili pola supene kašike suvog peršuna

so i biber po želji

2 kašike nerafinisanog suncokretovog ulja

PRIPREMA

Potopiti pasulj u hladnoj vodi preko noći. Nakon toga ga isprati pod mlazom hladne vode i skuvati ga u slanoj vodi kojoj je dodata kašika jabukovog sirćeta. U međuvremenu peći u plehu paprike na 175 stepeni oko 45 minuta. Ispečene paprike ostaviti da se ohlade oko 15 minuta, oljuštiti ih i isjeći po dužini na trake.

Kad se pasulj skuva, ocijediti ga, staviti u dublju posudu i blago izgnječiti viljuškom. Dodati sitno iseckan luk, peršun, sitno iseckan bijeli luk, 2 kašike ulja, 1 supenu kašiku jabukovog sirćeta, paprike, so i biber. Promiješati i ujednačiti. Služiti uz proju i mladi kravlji ili koziji sir.

BOROVNICE

Druga namirnica su borovnice, koje, baš kao i pasulj, imaju svoju priču. Njihova berba je takođe vrlo mukotrpna i naporna. Ovo divlje voće se u ishrani može koristiti na mnogo načina. U Plavu se održava festival posvećen borovnici – Dani borovnice, ali bih, kao nutricionista i lokalpatriota, iskreno željela da vidim nekoliko proizvoda s borovnicama koji bi bili zaštićen brend ovog kraja. Oni bi mogli da se predstave na tom festivalu i postanu prepoznatljiv zaštitni znak Plava i Gusinja kako kod nas, tako i u svijestu. S tom namjerom želim da stanovnicima Plava i Gusinja, ali prvenstveno svim vrijednim vrijednim rukama koje učestvuju u berbi borovnica, tom nimalo lakom poslu, poklonim jedan od mojih mnogobrojnih recepata s borovnicama. Riječ je o izuzetno ukusnom ledenom desertu, koji je zdrav i lako se priprema.

Nutritivni presjek

Borovnice su jedan od najjačih antioksidanata s naših prostora, tj. štite naše ćelije od napada slodobnih radikala, a time i naše zdravlje.

Foto: Lily Marković

Borovnice obiluju vitaminom C, jačaju imunitet, kosti i vid. Obiluju biljnim vlaknima koja, kao što sam već navela, imaju značajnu ulogu u regulisanju redovnog pražnjenja crijeva i pomažu da se održi zdravlje našeg crevnog sistema, snižavaju nivo lošeg holesterova u krvi, pomažu u regulisanju nivoa glukoze (šećera) u krvi i imaju važnu ulogu u snižavanju tjelesne mase, odnosno gubljenju kilograma. Borovnice takođe usporavaju proces starenja kože. One su jedan od naših najboljih saveznika kada je zdravlje u pitanju.

LEDENI DEZERT S BOROVNICAMA

Potrebne namirnice

Pola litra kiselog mlijeka

250 grama borovnica

7 supenih kašika meda

PRIPREMA

Staviti u plastičnu posudu kiselo mlijeko, umiješati med, dobro ujednačiti i na kraju dodati borovnice i blago promiješati. Staviti u zamrzivač na najmane pet sati. Prije služenja izvaditi dezert i ostaviti ga da odstoji oko 20 minuta na sobnoj temperaturi ili oko 45 minuta u frižideru. Kada poslužite dezert, možete ga dodatno preliti kašikom meda po porciji.

[fokuspress.com]

Saznajte više

Selma Redžepagić, nutricionistkinja iz Kanade: Hranom rješava zdravstvene tegobe klijentima od Australije do Amerike

05/05/2020Ishrana Organizam Prejedanja Stres Telo Ugljeni hidrati varenje hrane Zdravlje

Baka sa mamine strane koja je živjela u Gusinju je uvijek imala jasne smjernice kojih se pridržavala u pogledu toga šta je zdravo a šta nije, i odnosno zašto se ne jede hrana “kupljena u čaršiji“

Selma Redžepagić (Foto: Privatna arhiva)Selma Redžepagić se od malena interesovala za nutricionizam, a ljubav prema hrani podstakla ju je da završi Kanadsku školu prirodne ishrane (Canadian School of Natural Nurition), odsjek prirodna ishrana, i ima zvanje holističkog nutricioniste.Redžepagić, porijeklom iz Plava, kaže u reazgovoru za Portal Revije Fokus da je u porodici imala slučajeve kardiovaskularnih bolesti koje obuhvataju visok krvni pritisak, povišen holesterol i trigliceride, dijabetes tip 2, alergije, autoimuna stanja i karcinome, od kojih tri sa smrtnim ishodom i da je većina bila uslovljena ishranom i povišenim nivoom stresa.

Foto: Privatna arhiva

Odlično poznaje tradicionalni način ishrane u Plavu i Gusinju, ali i ostalim djelovima kontinentalne Crne Gore, i kaže da tu vrstu ishrane karakterišu prevelike porcije, nerijetko previše masne hrane i povišen unos crvenog mesa, ali i jednolična ishrana, pa ističe da je upravo to uzrok hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. Zato zemljacima savjetuje da povedu računa o unosu određenih namirnica

Ponosna je na rezulatet koje je postigla sa klijentima kod stanja poput insulinske rezistencije, problema sa povišenom tjelesnom težinom, alergijama, redukovanja nivoa lošeg holesterola i triglicerida, alergijskih rekcija, problema sa varenjem itd.

Zašto ste odlučili da postanete nutricionista? Koju školu ste završili u Kanadi?

– Glavni razlog zbog kojeg sam se odlučila za poziv nutricioniste jeste moja ljubav prema hrani, odnosno načinu na koji ona može povoljno ili nepovoljno da utiče na organizam, pa samim tim i na zdravlje. Još kao dijete sam se trudila da razumijem zašto su neke namirnice označene kao zdrave, a neke kao loše.

Foto: Privatna arhiva

Kasnije sam, studirajući hranu, uspjela da dospijem u suštinu pitanja koje sam imala kao dijete. Završila sam Kanadsku školu prirodne ishrane (Canadian School of Natural Nurition), odsjek prirodna ishrana, i dobila zvanje holističkog nutricioniste. Program koji sam zavšila se temeljno bavi prirodnom ishranom kojoj pristupa sa naučne i istovremeno holističke strane i obuhvata pristup ishrani kod hroničnih stanja koja su izazvana upravo neadekvatnom ishranom.

Da li ste, prije nego što ste se zainteresovali za nutricionizam, imali probleme sa tjelesnom težinom, probavom, ili neke zdravstvene tegobe?

– Moram da istaknem da ljubav prema nutricionizmu kod mene ima nekoliko temelja, a jedan od njih je uspostavila moja baka sa mamine strane koja je živjela u Gusinju, a koja je, iako je bila žena koja je naučila da piše i čita sa svojom djecom, bila izuzetno mudra i nevjerovatno bistra, i kao takva je bila i ostala moja vječita inspiracija. Ona je uvijek imala jasne smjernice kojih se pridržavala u pogledu toga šta je zdravo a šta nije, i odnosno zašto se ne jede hrana “kupljena u čaršiji“.

Foto: Privatna arhiva

Nisam se suočavala sa većim zdravstvenim problemima, ali dolazim iz porodice u kojoj smo imali slučajeve kardiovaskularnih bolesti koje obuhvataju visok krvni pritisak, povišen holesterol i trigliceride, dijabetes tip 2, alergije, autoimuna stanja i, nažalost, karcinome, od kojih tri sa smrtnim ishodom. Većina navedenih stanja je i bila uslovljena ishranom i povišenim nivoom stresa.

Da li je neko u Vašoj porodici imao zdravstvene probleme i da su uspjeli da ih riješe nakon što su promijenili način ishrane (uz Vašu pomoć)?

– Kao što sam navela, u mojoj porodici je bilo puno hroničnih bolesti od kojih najviše obolijeva današnje stanovništvo i koje su, opet moram reći, nimalo bezazlene ako se na njih ne obrati pažnja na vrijeme. Postoji izreka koje kaže da sa porodicom nikada ne ulazite u ozbiljan posao. Moram da se nasmijem na svoju opasku, ali i da kažem da je sa nabližim srodnicima ipak najteže sarađivati po pitanju ovako osjetljivih tema, jer uvijek postoji onaj faktor bliskosti koji je ograničen u profesionalnom odnosu na relaciji nutricionista-klijent, a koji može predstavljati veliku prepreku kod saradnje sa nekim koga dobro poznajete.

Foto: Privatna arhiva

Svakako, to ne znači da su moje preporuke ignorisane ili neprihvaćene, ali pod drugačijim uslovima i okolnostima. Ali, zato se ponosno mogu pohvaliti rezultatima koje smo klijenti i ja zajednički postigli kod stanja poput insulinske rezistencije, problema sa povišenom tjelesnom težinom, alergijama, redukovanja nivoa lošeg holesterola i triglicerida, alergijskih rekcija, problema sa varenjem itd.

S obzirom na to da ste porijeklom iz Crne Gore, odnosno Plava, da Vam je poznato šta se na našim trpezama najčešće nalazi (meso, pite, peciva, kolači, masna i jaka hrana, sirevi, kajmak, kačamak…)? Šta biste poručili zemljacima?

– Tradicionalni način ishrane u Plavu i Gusinju, ali i ostalim djelovima kontinentalne Crne Gore, je skoro pa identičan.

Foto: Privatna arhiva

Većinu hrane koja se nalazi na trpezi mojih zemljaka karakterišu prevelike porcije i nerijetko previše masne hrane i povišen unos crvenog mesa, ali i jednolična ishrana. Iskoristila bih priliku da naglasim da to nikako ne znači da ta hrana koju konzumiraju nije ukusna, već suprotno, ali kao neko ko se hranom bavi stručno mogu reći da je upravo to uzrok hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. Kao pobornik tradicionalne ishrane bih voljela da svojim zemljacima skrenem pažnju na navedeno, što ne znači da moraju da se odriču uživanja u hrani, ali da treba da povedu računa o unosu određenih namirnica. Naši preci nisu na trpezi imali crveno meso svakog dana, odnosno jeli su ga eventualno jednom do dva puta sedmično. Takođe je bila ista priča i sa pšeničnim brašnom, jer se pšenica nije uzgajala u tim krajevima već kukuruz, a takozvana kukuruza je bila zamjena za hljeb. Znatno je smanjen broj farmera koji proizvode hranu od mlječnih proizvoda do voća, povrća, uzgoja živine i mesa, a povećan unos visoko procesuirane hrane koja ima ogroman udio u 95% hroničnih bolesti.

Foto: Privatna arhiva

Ranije nije bilo hrane u izobilju već je bila ograničena, pa i samim tim i njen unos. Sva hrana je većinski bila iz organskog uzgoja, dok današnja hrana obiluje pesticidima, antibioticima i hormonima rasta. Takođe, zbog samih tadašnjih uslova života ljudi su bili primorani da se mnogo više fizički „troše“ jer je sam način života to nalagao. Moderan život nam je svima nesporno donio mnoge pogodnosti, ali je nesporno i to da je i uticao na sam kvalitet današnje hrane.

Obraćaju li Vam se naši iseljenici za pomoć?

– Ponosno mogu reći da među svojim klijentima imam dosta naših ljudi koji žive od Australije do Amerike.

Sa kojim zdravstvenim problemima Vam se najčešće obraćaju klijenti?

– Najveći broj mojih klijenata mi se obraća usljed problema sa povišenom tjelesnom težinom, koja je nerijetko posljedica poremećaja u radu štitne žlijezde, insulinskom rezistencijom, dijabetesom tipa 2, problemima kod varenja poput nadutosti i gasova, alergijama, padom ili neodostatkom energije, konstipacijom, hroničnim umorom ili sveobuhvatnim stanjem gdje se ne osjećaju dobro u svom tijelu.

Foto: Privatna arhiva

Koliko treba vremena da bi se organizam doveo u „normalno“ stanje?

– Kada govorimo o vraćanju organizma u normalno stanje, jako je važno da znamo o čemu se radi. Nisu sva stanja ista, i uvijek napominjem da se određeno stanje nije desilo preko noći, pa samim tim organizmu treba dati vremena da se oporavi vrati na „fabrička podešavanja“ ako govorimo o nekim lakšim stanjima. Ako govorimo o stanjima gdje je uspostavljena medicinska dijagnoza, onda je jako važno da se saradjna ostvari na relaciji doktor-klijent-nutricionista, posebno u slučajevima kada klijenti uzimaju medicinsku terapiju. Na primjer, kada govorimo o stanju kao što su povišen holesterol i trigliceridi, onda je potrebno, u zavisnosti koliko su referentne vrijednosti povišene, u proseku od tri do 12 mjeseci. Ako govorimo o konstipaciji, onda se u većini slučajeva vrlo brzo dovodi u red. Kada govorimo o redukovanju tjelesne težine, to je već individualna stvar koja zavisi od mnogo faktora, pa samim tim to kod nekoga ide brzo, kod nekoga sporije. Ali, moram napomenuti jedan od najvažnijih faktora neophodnih za postizanje rezultata, a to je spremnost da promijenimo kod sebe ono što nam smeta.

Foto: Privatna arhiva

Koje namirnice su najčešće na Vašem meniju?

– Ja sam, slobodno mogu reći, neko ko uživa u hrani i pripremi obroka, pa se na mom tanjiru često nalaze jaja, mladi kozji sir, kefir, sezonsko povrće i voće, pasulj, piletina, riba, orašasti plodovi.

Možete li za naše čitaoce da predložite neki obrok i date savjet o ishrani?

– Savjetovala bih da dan ne počinju kafom na prazan stomak, da im doručak ne bude pecivo iz pekare, ili da preskaču doručak, da piju dovoljno vode tokom dana i daju prioritet lokalno uzgojenom sezonskom voću i povrću, da se kreću i da se dnevno izlože dnevnoj svjetlosti makar 30 minuta, da obrate pažnju na kvalitetan san. Pošto sam navela da izbjegavaju peciva iz pekare, predložila bih da za doručak naprave kvalitetan omlet sa povrćem, na primjer paprikama, lukom i svježim pečurkama, sel piletinu sa prosom i kupusom, recept koji sam osmislila i koji mogu naći na mojoj web stranici www.onlinenutricionista.com

Foto: Privatna arhiva

Imate online savjetovalište. Kako da Vam se obrate zainteresovani?

– To je moj projekat prvijenac na koji sam posebno ponosna, a koji klijentima koji su zaiteresovani za moje usluge omogućava da stupe u kontakt i sarađuju sa mnom, bez obzira u kom dijelu svijeta se nalaze. Mogu me kontaktirati preko moje web stranice www.onlinenutricionista.com, preko Facebook stranice Moj nutricionista – Selma i preko Instagram profila redzepagic.selma.

[fokuspress.com]

Saznajte više

Individualni plan ishrane

27/04/2017Dijete Ishrana Prejedanja Telo Ugljeni hidrati Zdravlje

Indivudalni plan obuhvata sastavljanje individualnog plana ishrane, odnosno protokola koji je napravljen u skladu sa Vašim jedinstvenim potrebama. Svaki čovek je biohemijski drugačiji, što znači da se svaki čovek razlikuje, pa samim tim moje preporuke nisu iste ili uniformisane.

Sastavljenje individualnog plana ishrane sledi nakon obavljanja razgovora sa Vama, odnosno nakon detaljne nutricionističke procene.

Recimo, ako se radi o redukcionom planu ishrane, taj jelovnik mora sadržati namirnice koje će

organizmu pomoći da se oslobodi viška kilograma, ali koje će biti dobro izbalansirane, kako bi organizam dobio ono što mu je potrebno da pravilno funkcioniše.

Najčešće, te namirnice su raspoređene u nekoliko dnevnih obroka i užina, kako bismo izbegli glad.

Takođe, u obzir ću uzeti i Vaše prehrambene navike, mogućnost pripreme i umeća pripreme obroka, Vaš budžet, ali i hranu koju volite ili manje volite.

Takođe, ako želite da mi se obratite zbog nekog drugog stanja, kao sto su recimo povišen loš holesterol i uvećeni trigliceridi, problemi sa varenjem, povišen šećer, dijabetes tip 2, otpornost na insulin, giht, masna jetra, problemi sa predmenstrualnim sindomom, ili jednostavno želite da naučite više o pravilnoj prehrani, moj stav ostaje nepromenjen. To u prevodu znači da se protokol/plan ishrane radi samo u skladu sa Vašim potrebama, odnosno nakon obavljanja nutricionističke procene i razgovora sa Vama.

Saznajte više