varenje hrane

Zdrava ishrana i dijeta uz konzumiranje semenki

26/04/2021Ishrana Telo Ugljeni hidrati varenje hrane Zdravlje

Semenke su izuzetno hranljive i potrebne u svakodnevnoj ishrani jer imaju značajnu ulogu u očuvanju našeg zdravlja.

Semenke i orašasti plodovi sadrže visok procenat takoznavih „dobrih masti“ u sebi, poznatih kao omega 3 masne kiseline, koje naše telo ne može da proizvede, pa ih je potrebno unositi putem ishrane, kaže nutricionista Selma Redžepagić.

„Najbolji način da semenke i orašaste plodove uvrstite u svoju svakodnevnu ishranu je tako što ćete laneno seme i chia semenke samleti i dodavati obrocima, pa ćete na taj način povećati njihovu bio dostupnost, odnosno organizam će na taj način iskoristiti vise hranljvih sastojaka. Osim toga i semenke bundeve i orasi su odličan saveznik kod redukovanja telesne tezine“, objašnjava Redžepagić.

Optimalni dnevni unos semenki je od jedne do dve supene kašike, možete ih dodavati voćnim šejkovima, salatama, čorbicama, supama, jogurtu ili ih jesti samostalno kao užinu. Prijatno!

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/zdrava-ishrana-i-dijeta-uz-konzumiranje-semenki/

Saznajte više

Voće – izvor vitamina, minerala koji jačaju naš imunitet

26/04/2021Ishrana Telo Trening Ugljeni hidrati varenje hrane Zdravlje

Voće, kao sastavni deo naše svakodnevne ishrane igra veoma važnu ulogu u našem organizmu, jer predstavlja izvor vitamina, minerala, antioksidanata i vlakana, koji jačaju naš imunitet, odnosno povećavaju odbrambenu moć našeg organizma od bakterija i virusa, pa je samim tim svakodnevni unos voća jako važan tokom pandemije.

Nutricionista Selma Redžepagić kaže da sve vrste voća obiluju vitaminima i mineralima, dok citrusi poput limuna, pomorandži i grejpa obiluju vitaminom C, koji je izuzetno jak i moćan antioksidant i koji igra važnu ulogu kod jačanja imuniteta i borbe protiv virusa i bakterija.

“Kada govorimo o dnevnom unosu voća, važno je da voće uvrstimo u svakodnevnu ishranu, a najbolje ga je jesti u vidu međuobroka, 2 do 3 puta na dan, vodeći pri tom računa da izbor voća uvek bude sveže sezonsko i lokalno uzgajano voće, jer na taj način biramo voće koje je svežije, pa je samim tim i procenat vitamina i minerala veći, dok sa suvim voćem ne treba preterivati zbog povišenog udela šećera koje sadrži. Moj savet je da pre unosa suvo voće uvek potopite u hladnoj vodi nekoliko sati pre unosa, kako bi otklonili višak šećera”, savetuje Selma.

Voće takođe možemo unositi i u obliku kompota, kaša i voćnih šejkova, što je skoro uvek dobro rešenje za one probirljivije u koje neretko spadaju i deca.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/voce-izvor-vitamina-minerala-koji-jacaju-nas-imunitet/

Saznajte više

Svetski dan vegetarijanaca

26/04/2021Ishrana Telo varenje hrane Video

Vegetarijanska ishrana može biti veoma raznovrsna, u zavisnosti od faktora koji vas motivišu da se na ovaj način hranite. Ljudi koji se odluče za ovu vrstu ishrane, pre svega brinu za svoje zdravlje, dobrobit životinja, drugih ljudi i planete.

“Vegetarijanska ishrana uključuje žitarice, semenke, voće, povrće, legumasto povrće i orašaste plodove. Prednosti ove ishrane, kada se primenjuje ispravno, povoljno utiče na kardiovaskularno zdravlje, smanjuje rizik od karcinoma, sprečava nastanak dijabetesa tipa 2, smanjuje krvni pritisak i simptome astme i utiče dobro na zdravlje kostiju”, rekla nam je diplomirani holistički nutricionista, Selma Redžepagić.

Selma je istakla da se vegetarijanci vrlo često suočavaju sa nedostatkom vitamina B12, s toga je neophodno da se unosi u organizam u vidu suplemenata.

Svetski dan vegetarijanaca obeležava se 1. oktobra, još od 1977. godine. Cilj obeležavanja Svetskog dana vegetarijanaca je podizanje svesti o etičkim, ekološkim i zdravstvenim prednostima ovog načina prehrane i života.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/danas-se-obelezava-svetski-dan-vegetarijanaca/

Saznajte više

Pijte vodu, ostanite hidrirani i zdravi

26/04/2021Organizam Telo varenje hrane Zdravlje

Voda je život. Ovo ste čuli i pročitali mnogo puta i, što je najvažnije, to je činjenica. Najveći deo ljudskog tela se sastoji od vode, a preko 70 odsto planete Zemlje je pokriveno ovom tečnošću, odnosno rekama, jezerima, morima i okeanima u kojima život buja.

Dovoljna hidriranost tela je osnovni preduslov da bi ljudi, uopšte, mogli da normalno funkcionišu. Svakodnevno unošenje dovoljno tečnosti u organizam, pomaže nam da budemo zdravi i funkcionalni, da se telo čisti od raznih toksina, a redovno uzimanje vode ima i ulogu regulatora normalne telesne težine.

Selma Redžepagić, diplomirani holistički nutricionista, kaže da je vrlo važno, naročito tokom letnjih meseci redovno piti vodu i jesti namirnice bogate ovom tečnošću.

“Povišen unos vode tokom letnjeg perioda je od ključnog značaja, jer se tokom letnjih dana više znojimo i gubimo tečnost, pa je redovno ispijanje vode jako važno, posebno za decu i starije osobe jer su oni više skloni dehitrataciji.

Moja preporuka je da u toku toplih letnjih dana ispijate vodu tokom celog dana kako biste izbegli dehitrataciju.”

Iako je svaki ljudski organizam drugačiji u pogledu potrebe za vodom, neko opšte mišljenje lekara i stručnjaka je da ispijate u proseku 2 litre vode dnevno.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/pijte-vodu-ostani-hidrirani-i-zdravi/

Saznajte više

Šta jesti pre i nakon treninga?

26/04/2021Ishrana Nekategorizovan sadržaj Organizam Telo Trening Ugljeni hidrati varenje hrane Zdravlje

Obrok pre treninga je gotovo jednako važan kao i onaj posle. Na žalost, većina onih koji treniraju, a pogotovo početnika, zanemaruje važnost i jednog i drugog obroka. Veoma je bitno da u obrocima pre i posle treninga unesete odgovarajuće hranljive materije i da iste konzumirate u odgovarajuće vreme.

Koju bi hranu i u kojoj količini trebali da unosimo pre i posle treninga, rekla nam je diplomirani holistički nutricionista, Selma Redžepagić:

“Jako je važno da kažemo da ishrana pre i tokom treninga igra značajnu ulogu, i da trening nikada ne započinjemo punim stomakom. Odnosno, da je unos obroka dva sata pre početka treninga. Moja preporuka je da 15 do 30 minuta pre početka treninga uzmete neko sezonsko voće ili nekoliko suvih šljiva, kajsija i još nekoliko orašastih plodova poput oraha, lešnika i badema. Tako biste organizmu obezbedili dovoljno energije tokom trajanja treninga.”

Ona je dodala da je tokom trajanja treninga veoma važno da budemo hidrirani jer ćemo tokom treninga gubiti tečnost putem znoja.

Za kraj nam je objasnila kako treba da izgleda obrok nakon treninga:

“Obrok po završetku treninga unosimo ne kasnije od 30 minuta, i on bi trebao da se sastoji od složenih ugljenih hidrata i belančevina, kako bismo nadoknadili izgubljeni šećer iz mišića i opravili same mišiće, ali i uticali na njihov rast. Najbolje je da se na tanjiru nalazi 2/3 složenih ugljenih hidrata poput svežeg ili termički obrađenog povrća ili sezonske salate, opcionalno nekoliko kašika kuvanog pirinča, prosa ili heljde. Belančevine treba da zauzmu 1/3 tanjira, a prednost možemo dati grilovanoj ili pečenoj piletini, ćuretini, crvenom nemasnom mesu, jajima. Ako preferirate biljne belančevine onda se možete opredeliti za integralni pirinač, proso, heljdu, leblebije ili sočivo.”

Selma nam poručuje da je trening najbolje obaviti ujutru, na prazan stomak i uz dovoljno vode. Tako ćemo redukovati stres tokom dana i dan započeti negativnim kalorijama.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/sta-jesti-pre-i-nakon-treninga/

Saznajte više

Energetske šargarepa bombice

15/04/2021Ishrana Organizam Recepti Telo Ugljeni hidrati varenje hrane Zdravlje

ENEGRETSKE „ŠARGAREPA“ BOMBICE

Vreme pripreme: 10 minuta

Izuzetno hranljive i ukusne energetske bombice, brzo se pripremaju, ne peku, a svi sastojci su svima dostupni. Ne sadrže rafinisane šećere, obiluju dijetalnim vlaknima i dobrim mastima i odličan su izvor energije i užina za decu ali i za odrasle. Kako ne sadrže jaja, mleko i masti životinjskog porekla, odličan su izbor za one koji imaju moguću alergiju ili su pobornici veganskog načina ishrane.

Za pripremu vam je potrebno 10 minuta i svega 6 sastojaka, seckalica i merica od 2 dl (možete koristiti i šolju od 2 dl).

Kao meru za sastojke koristiću šolju.

Potrebni sastojci:

1 velika šargarepa

1 šolja ovsenih pahuljica

½ šolje oraha

½ šolje kokosovog brašna

7 do 8 urmi bez košpica

1 ½ kafena kašika mlevenog cimeta (opcionalno)

½ kafene kašike muškatnog oraha, rendanog ili u prahu

1/3 šolje kokosovog brašna u koje ćemo uvaljati energetske bombice na kraju

Način pripreme

Potopite urme 10 minuta u vrelu vodu. Ocedite po potapanju.

Stavite prvo u seckalicu ovsene pahuljice i meljite dok ne dobijete ovseno brašno. Izručite u činiju. Dodajte kokosovo brašno, muškatni oraščić i cimet.

Sameljite sada šargarepu, urme i orahe u seckalici da biste dobili ujednačenu masu.

Dobijenu smesu pomešajte sa ostalim sastojcima i sjedinite vlažnim rukama gnječeći smesu dok ne postane glatka. Vadite smesu kašikom za kafu, oblikujte je vlažnim rukama da dobijete lopticu i uvaljajte u kokosovo brašno. Kuglice stavite u činiju s poklopcem i ostavite najmanje sat vremena da odstoje u frižideru pre konzumacije. Čuvajte u frižderu.

UŽIVAJTE!

Saznajte više

Selma Redžepagić, nutricionistkinja iz Kanade: Hranom rješava zdravstvene tegobe klijentima od Australije do Amerike

05/05/2020Ishrana Organizam Prejedanja Stres Telo Ugljeni hidrati varenje hrane Zdravlje

Baka sa mamine strane koja je živjela u Gusinju je uvijek imala jasne smjernice kojih se pridržavala u pogledu toga šta je zdravo a šta nije, i odnosno zašto se ne jede hrana “kupljena u čaršiji“

Selma Redžepagić (Foto: Privatna arhiva)Selma Redžepagić se od malena interesovala za nutricionizam, a ljubav prema hrani podstakla ju je da završi Kanadsku školu prirodne ishrane (Canadian School of Natural Nurition), odsjek prirodna ishrana, i ima zvanje holističkog nutricioniste.Redžepagić, porijeklom iz Plava, kaže u reazgovoru za Portal Revije Fokus da je u porodici imala slučajeve kardiovaskularnih bolesti koje obuhvataju visok krvni pritisak, povišen holesterol i trigliceride, dijabetes tip 2, alergije, autoimuna stanja i karcinome, od kojih tri sa smrtnim ishodom i da je većina bila uslovljena ishranom i povišenim nivoom stresa.

Foto: Privatna arhiva

Odlično poznaje tradicionalni način ishrane u Plavu i Gusinju, ali i ostalim djelovima kontinentalne Crne Gore, i kaže da tu vrstu ishrane karakterišu prevelike porcije, nerijetko previše masne hrane i povišen unos crvenog mesa, ali i jednolična ishrana, pa ističe da je upravo to uzrok hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. Zato zemljacima savjetuje da povedu računa o unosu određenih namirnica

Ponosna je na rezulatet koje je postigla sa klijentima kod stanja poput insulinske rezistencije, problema sa povišenom tjelesnom težinom, alergijama, redukovanja nivoa lošeg holesterola i triglicerida, alergijskih rekcija, problema sa varenjem itd.

Zašto ste odlučili da postanete nutricionista? Koju školu ste završili u Kanadi?

– Glavni razlog zbog kojeg sam se odlučila za poziv nutricioniste jeste moja ljubav prema hrani, odnosno načinu na koji ona može povoljno ili nepovoljno da utiče na organizam, pa samim tim i na zdravlje. Još kao dijete sam se trudila da razumijem zašto su neke namirnice označene kao zdrave, a neke kao loše.

Foto: Privatna arhiva

Kasnije sam, studirajući hranu, uspjela da dospijem u suštinu pitanja koje sam imala kao dijete. Završila sam Kanadsku školu prirodne ishrane (Canadian School of Natural Nurition), odsjek prirodna ishrana, i dobila zvanje holističkog nutricioniste. Program koji sam zavšila se temeljno bavi prirodnom ishranom kojoj pristupa sa naučne i istovremeno holističke strane i obuhvata pristup ishrani kod hroničnih stanja koja su izazvana upravo neadekvatnom ishranom.

Da li ste, prije nego što ste se zainteresovali za nutricionizam, imali probleme sa tjelesnom težinom, probavom, ili neke zdravstvene tegobe?

– Moram da istaknem da ljubav prema nutricionizmu kod mene ima nekoliko temelja, a jedan od njih je uspostavila moja baka sa mamine strane koja je živjela u Gusinju, a koja je, iako je bila žena koja je naučila da piše i čita sa svojom djecom, bila izuzetno mudra i nevjerovatno bistra, i kao takva je bila i ostala moja vječita inspiracija. Ona je uvijek imala jasne smjernice kojih se pridržavala u pogledu toga šta je zdravo a šta nije, i odnosno zašto se ne jede hrana “kupljena u čaršiji“.

Foto: Privatna arhiva

Nisam se suočavala sa većim zdravstvenim problemima, ali dolazim iz porodice u kojoj smo imali slučajeve kardiovaskularnih bolesti koje obuhvataju visok krvni pritisak, povišen holesterol i trigliceride, dijabetes tip 2, alergije, autoimuna stanja i, nažalost, karcinome, od kojih tri sa smrtnim ishodom. Većina navedenih stanja je i bila uslovljena ishranom i povišenim nivoom stresa.

Da li je neko u Vašoj porodici imao zdravstvene probleme i da su uspjeli da ih riješe nakon što su promijenili način ishrane (uz Vašu pomoć)?

– Kao što sam navela, u mojoj porodici je bilo puno hroničnih bolesti od kojih najviše obolijeva današnje stanovništvo i koje su, opet moram reći, nimalo bezazlene ako se na njih ne obrati pažnja na vrijeme. Postoji izreka koje kaže da sa porodicom nikada ne ulazite u ozbiljan posao. Moram da se nasmijem na svoju opasku, ali i da kažem da je sa nabližim srodnicima ipak najteže sarađivati po pitanju ovako osjetljivih tema, jer uvijek postoji onaj faktor bliskosti koji je ograničen u profesionalnom odnosu na relaciji nutricionista-klijent, a koji može predstavljati veliku prepreku kod saradnje sa nekim koga dobro poznajete.

Foto: Privatna arhiva

Svakako, to ne znači da su moje preporuke ignorisane ili neprihvaćene, ali pod drugačijim uslovima i okolnostima. Ali, zato se ponosno mogu pohvaliti rezultatima koje smo klijenti i ja zajednički postigli kod stanja poput insulinske rezistencije, problema sa povišenom tjelesnom težinom, alergijama, redukovanja nivoa lošeg holesterola i triglicerida, alergijskih rekcija, problema sa varenjem itd.

S obzirom na to da ste porijeklom iz Crne Gore, odnosno Plava, da Vam je poznato šta se na našim trpezama najčešće nalazi (meso, pite, peciva, kolači, masna i jaka hrana, sirevi, kajmak, kačamak…)? Šta biste poručili zemljacima?

– Tradicionalni način ishrane u Plavu i Gusinju, ali i ostalim djelovima kontinentalne Crne Gore, je skoro pa identičan.

Foto: Privatna arhiva

Većinu hrane koja se nalazi na trpezi mojih zemljaka karakterišu prevelike porcije i nerijetko previše masne hrane i povišen unos crvenog mesa, ali i jednolična ishrana. Iskoristila bih priliku da naglasim da to nikako ne znači da ta hrana koju konzumiraju nije ukusna, već suprotno, ali kao neko ko se hranom bavi stručno mogu reći da je upravo to uzrok hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. Kao pobornik tradicionalne ishrane bih voljela da svojim zemljacima skrenem pažnju na navedeno, što ne znači da moraju da se odriču uživanja u hrani, ali da treba da povedu računa o unosu određenih namirnica. Naši preci nisu na trpezi imali crveno meso svakog dana, odnosno jeli su ga eventualno jednom do dva puta sedmično. Takođe je bila ista priča i sa pšeničnim brašnom, jer se pšenica nije uzgajala u tim krajevima već kukuruz, a takozvana kukuruza je bila zamjena za hljeb. Znatno je smanjen broj farmera koji proizvode hranu od mlječnih proizvoda do voća, povrća, uzgoja živine i mesa, a povećan unos visoko procesuirane hrane koja ima ogroman udio u 95% hroničnih bolesti.

Foto: Privatna arhiva

Ranije nije bilo hrane u izobilju već je bila ograničena, pa i samim tim i njen unos. Sva hrana je većinski bila iz organskog uzgoja, dok današnja hrana obiluje pesticidima, antibioticima i hormonima rasta. Takođe, zbog samih tadašnjih uslova života ljudi su bili primorani da se mnogo više fizički „troše“ jer je sam način života to nalagao. Moderan život nam je svima nesporno donio mnoge pogodnosti, ali je nesporno i to da je i uticao na sam kvalitet današnje hrane.

Obraćaju li Vam se naši iseljenici za pomoć?

– Ponosno mogu reći da među svojim klijentima imam dosta naših ljudi koji žive od Australije do Amerike.

Sa kojim zdravstvenim problemima Vam se najčešće obraćaju klijenti?

– Najveći broj mojih klijenata mi se obraća usljed problema sa povišenom tjelesnom težinom, koja je nerijetko posljedica poremećaja u radu štitne žlijezde, insulinskom rezistencijom, dijabetesom tipa 2, problemima kod varenja poput nadutosti i gasova, alergijama, padom ili neodostatkom energije, konstipacijom, hroničnim umorom ili sveobuhvatnim stanjem gdje se ne osjećaju dobro u svom tijelu.

Foto: Privatna arhiva

Koliko treba vremena da bi se organizam doveo u „normalno“ stanje?

– Kada govorimo o vraćanju organizma u normalno stanje, jako je važno da znamo o čemu se radi. Nisu sva stanja ista, i uvijek napominjem da se određeno stanje nije desilo preko noći, pa samim tim organizmu treba dati vremena da se oporavi vrati na „fabrička podešavanja“ ako govorimo o nekim lakšim stanjima. Ako govorimo o stanjima gdje je uspostavljena medicinska dijagnoza, onda je jako važno da se saradjna ostvari na relaciji doktor-klijent-nutricionista, posebno u slučajevima kada klijenti uzimaju medicinsku terapiju. Na primjer, kada govorimo o stanju kao što su povišen holesterol i trigliceridi, onda je potrebno, u zavisnosti koliko su referentne vrijednosti povišene, u proseku od tri do 12 mjeseci. Ako govorimo o konstipaciji, onda se u većini slučajeva vrlo brzo dovodi u red. Kada govorimo o redukovanju tjelesne težine, to je već individualna stvar koja zavisi od mnogo faktora, pa samim tim to kod nekoga ide brzo, kod nekoga sporije. Ali, moram napomenuti jedan od najvažnijih faktora neophodnih za postizanje rezultata, a to je spremnost da promijenimo kod sebe ono što nam smeta.

Foto: Privatna arhiva

Koje namirnice su najčešće na Vašem meniju?

– Ja sam, slobodno mogu reći, neko ko uživa u hrani i pripremi obroka, pa se na mom tanjiru često nalaze jaja, mladi kozji sir, kefir, sezonsko povrće i voće, pasulj, piletina, riba, orašasti plodovi.

Možete li za naše čitaoce da predložite neki obrok i date savjet o ishrani?

– Savjetovala bih da dan ne počinju kafom na prazan stomak, da im doručak ne bude pecivo iz pekare, ili da preskaču doručak, da piju dovoljno vode tokom dana i daju prioritet lokalno uzgojenom sezonskom voću i povrću, da se kreću i da se dnevno izlože dnevnoj svjetlosti makar 30 minuta, da obrate pažnju na kvalitetan san. Pošto sam navela da izbjegavaju peciva iz pekare, predložila bih da za doručak naprave kvalitetan omlet sa povrćem, na primjer paprikama, lukom i svježim pečurkama, sel piletinu sa prosom i kupusom, recept koji sam osmislila i koji mogu naći na mojoj web stranici www.onlinenutricionista.com

Foto: Privatna arhiva

Imate online savjetovalište. Kako da Vam se obrate zainteresovani?

– To je moj projekat prvijenac na koji sam posebno ponosna, a koji klijentima koji su zaiteresovani za moje usluge omogućava da stupe u kontakt i sarađuju sa mnom, bez obzira u kom dijelu svijeta se nalaze. Mogu me kontaktirati preko moje web stranice www.onlinenutricionista.com, preko Facebook stranice Moj nutricionista – Selma i preko Instagram profila redzepagic.selma.

[fokuspress.com]

Saznajte više

Spasite jetru: Nekoliko savjeta za detoks organizma nakon praznika

05/05/2020Organizam Telo varenje hrane

Novogodišnji praznici predstavljaju najkritičniji period kada je riječ o vitkoj liniji, ali i zdravlju organizma. Naime, bogatim trpezama teško je odoljeti pa često pretjeramo s unosom visokokalorične, nezdrave hrane.

Prevelika količina hrane, šećera i alkohola može uzrokovati probleme s probavnim sistemom, kožom i zglobovima, zbog toga je tijelu prijeko potrebno da se vrati u prirodnu rutinu i harmoniju.

„Detoksikacija je prirodni proces tokom kojeg organizam redovno eliminiše toksine, a na koji mi svojim načinom života možemo utjecati pozitivno ili negativno. Kako je jetra glavni filter u našem organizmu, to bi značilo da joj je tokom perioda kada je unos hrane veći od uobičajenog, potrebna naša podrška, jer će, narodski rečeno, raditi ‘prekovremeno'“, kazala je nutricionistica Selma Redžepagić.

Kazala je da se nakon praznika trebamo pridržavati nekoliko „zlatnih“ pravila, poput onog da, ako znamo da nas čeka obliniji obrok tokom dana, koji će biti poslužen za ručak ili večeru, doručak bude laganiji.

„Prije ručka i večere trebate unositi više vode i biljnih čajeva i neku povrtnu čorbu. Obilniji obrok ne jedite odjednom, već u nekoliko navrata, praveći pauze, vodeći računa da svaki zalogaj dobro sažvaćete. Pokušajte da uz obrok imate i neku salatu“, kazala je.

Dakle, nekoliko dana poslije obilne gozbe jedite laganiju hranu poput povrtnih supa, ribe, nemasnog mesa poput piletine i puretine, bjelančevina biljnog porijekla poput graha, leće, prosa, heljde i leblebija.

„U periodu nakon praznika u jelovnik uvrstite zeleno lisnato povrće, kiseli kupus i turšiju, čaj od korijena maslačka, čička i koprive, bijeli i crni luk, brokoli, karfiol, kelj i kupus i pijte dosta vode. Također redovno idite u laganu šetnju u prirodu“, objasnila je Redžepagić.

Redžepagić je kazala da je najčešća greška koju ljudi prave kada je riječ o ishrani zapostavljanje slušanja i interpretiranja simptoma sopstvenog organizma.

„Naš organizam je najbolji pokazatelj šta mu prija, a šta mu ne prija kada je riječ o odabiru hrane, a to možemo primijetiti pojavom simptoma poput naduvenosti, grčeva, gasova, produženog varenja, izostajanja stolice ili učestale stolice, nervoze, anksioznosti, nekvalitetnog sna, alergijskih reakcija. Nedovoljan unos vode, neredovni obroci, ispijanje kafe na prazan stomak i prejedanje takođe svrstavamo u prateće i skoro jednake prehrambene greške, koje su ljudima svojstvene“, kazala je.

Napomenula je da je zdrava i umjerena ishrana veoma bitna za zdravlje organizma.

„Zamislite da ste sebi kupili skupocjen automobil koji je ujedno jedini automobil koji možete da priuštite u životu. Taj automobil je vaš organizam. On ima rok trajanja na koji će znatno utjecati kvalitet goriva koje mu sipate, odnosno hrana kojom se hranite. Dobro gorivo će performanse tog automobila podići na viši novo, učiniti da se rjeđe kvari i duže traje. Tako je i s izborom hrane. Kvalitetnija hrana u svom prirodnom obliku sadrži najviše hranjivih sastojaka, od makronutrijenata odnosno, ugljikohidrata, bjelančevina, masti i mikronutrijenata, od vitamina do minerala, koji su potrebni našem organizmu da pravilno obavlja neophodne funkcije i održava nas zdravim što je duže moguće“, kazala je nutricionistica Selma Redžepagić.

[klix.ba]

Saznajte više

Dobra probava počinje u ustima

04/03/2020varenje hrane

Uloga našeg sistema za varenje je jedinstvena, a obuhvata posebne funkcije pretvaranja hrane u energiju koja nam je potrebna da preživimo, kao i eliminaciju štetnih materija iz hrane preko velike nužde.

Želela bih da krenemo od početka, odnosno od usta, i da istaknem ono što uvek govorim svojim klijentima, a to je da varenje počinje u ustima i zašto je ta činjenica jako važna.

Zamislite da se nalazite za stolom i krenuli ste da jedete. Unosite prvi zalogaj. Počinjete da žvaćete hranu . U tome važnu ulogu imaju zubi, čija je uloga da hranu usitne, kako bi olakšali njeno gutanje i prolazak kroz jednjak do želuca.

U ustima su smeštene i pljuvačne žlezde, koje proizvode pljuvačku, čija je uloga da ovlaže hranu tokom žvakanja, ali, takođe, one luče i jedan od probavnih enzima, koji pomaže kod inicijalnog razlaganja ugljenih hidrata u šećere.

Imajući u vidu gore navedeno, htela bih da istaknem sledeće:

1. Poštujte vreme koje je namenjeno za unos hrane. TO JE SAMO VAŠE VREME. Trudite se da svoje obroke uvek jedete za stolom, uspravnih leđa, u miru, a nikako ispred televizora, u žurbi ili „s nogu“.

2. Jedite polako i svaki zalogaj dobro žvaćite. Dobro sažvakana hrana je takoreći polusvarena hrana, što će znatno uticati na bolje varenje, pa time i na značajniju apsorpciju hranljivih materija (imajući u vidu da govorimo o unosu kvalitetnijih namirnica).

3. Zajednički obroci sa porodicom ili u društvu su sastavni deo naše kulture i tradicije, gde je sama atmosfera tokom zajedničkih obroka opuštajuća, jer naš organizam funkciju varenja i apsorbcije hranljivih sastojaka najbolje obavlja kada smo opušteni i nismo pod stresom.

4. Ako jedete sami tokom pauze za ručak na poslu, trudite se da ne jedete ispred računara, da ne koristite telefon i da ne jedete u žurbi. Setite se da je to samo Vaše vreme. Pustite neku muziku koja Vam budi pozitivne emocije, jer kao što sam već navela, naš organizam funkciju varenja apsorbcije hranljivih sastojaka najbolje obavlja kada smo opušteni i nismo pod stresom.

5. Koliko god i kada je god moguće, izbegavajte unos hrane kada ste pod stresom ili neposredno po završetku stresne situacije. Kada se naš organizam suoči sa stresom, naš mozak prelazi u stanje pod kontrolom simpatetičkog nervnog sistema, koji direktno utiče i na smanjenu proizvodnju pljuvačke, pa samim tim i na proizvodnju pljuvačnih enzima, odgovornih za inicijalno razlaganje ugljenih hidrata u šećere. Imajte na umu da su nam, kada smo pod stresom, često suva i usta.

Saznajte više