Pravilna ishrana utiče na zdravlje
Pravilna ishrana podrazumeva unos neophodnih i zdravih namirnica, proporcionalno rasporođenih kroz dnevne obroke. Pravilna ishrana je jedna od najvažnijih faktora kod održavanja zdravlja, ali nam takođe pomaže da budemo aktivni, kako fizički tako i mentalno.
Nepravilna ishrana uključuje unos previše ili premalo hrane, odnosno nedostatak neophodnih nutrijenata, koji su organizmu svakodnevno potrebni, kako bi obavljao svoje fiziološke funkcije. Nepravilna ishrana podrazumeva konzumiranje hrane koja sadrži premalo dijetalnih vlakana, obiluje mastima, šećerima i solima.
Nezdrave prehrambene navike mogu uticati na nutritivni unos, odnosno mogu uticati na nepravilan unos glavnih makronutrijenata: belančevina/proteina, ugljenih hidrata, masti, vlakana ali i mikronutrijenata poput vitamina i minerala, ali i na važan unos tečnosti. 
Svaki makronutrijent ima svoju jasnu i važnu ulogu u ljudskom organizmu, pa su izbor i uneta količina namirnica u kojima se isti nalaze od ključne važnosti za naše zdravlje.
PROTEINI odnosno belančevine igraju gradivnu ulogu u ljudskom organizmu i oni čine sastavni deo svih mišića, kostiju, kože, kose, krvi, unutrašnjih organa.
Proteini regulišu rast, odgovorni su za aktivnost ćelija, deo su imunog sistema (antitela su sastavljena od proteina), ali su takođe i gradivni deo krvi (hemoglobin je protein koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima, a njegova uloga je prenos kiseonika).
Proteini čine oko 17 procena ljudskog tela. Proteini se zbog svog složenog sastava zahtevaju najduže varenje. Dnevni preporučeni unos proteina je oko 0.8 grama po kilogramu težine, ali takođe ovaj unos može biti veći kod sportista.
Izvori namirnica sa visokim/osrednjim procentom proteina u sebi su: crveno meso,živinsko meso, morska hrana, riba, jaja, mlečni proizvodi, pečurke, mahunarke, orašasto voće. Naravno, kvalitet proteina koji unosimo ishranom značajno utiče na naše zdravlje, ali i uneta količina.
Ishrana koja se zasniva na prekomernom unosu proteina životinjskog porekla može dovesti do određenih problema, a jedan od njih je izostala eliminacija štetnog otpada iz organizma koji je nastaje kod metabolizma proteina.
UGLJENI HIDRATI takođe igraju značajnu ulogu u našem zdravlju. Najčešći oblici ugljenih hidrata su šećeri, skrob i dijetalna vlakna (koja prema njihovom sastavu delimo na rastvorljiva i nerastvorljiva). Ugljeni hidrati snadbevaju telo glukozom, koja je neophodna za telesne funkcije organizma i fizičke aktivnosti.Drugim rečima, glukoza je glavno gorivo koje telo koristi.
Često kada kažemo ugljeni hidrati, pomislimo na šećer koji nas navodi da pomislimo kako je isti vrlo loš po nas i naše zdravlje.Naravno,ono čega treba da budemo svesni jeste da nisu svi šećeri loši po ljudski organizam i naše zdravlje, šta više oni su neophodni za funcionisanje organizma.
Ono o čemu treba da vodimo računa je izvor šećera, odnosno namirnice koje unosimo, kao i uneta količina. Namirnice kao što su neobrađene žitarice, voće, povrće, mahunarke su u umerenim količinama dobar izvor ugljenih hidrata, gde će organizam uz neophodni šećer, dobiti i mnoštvo vlakana, vitamina i minerala, koji su od ključnog značaja za naše zdravlje.
Ove namirnice zahtevaju duže varenje zbog svog složenog sastava, pa ih samim tim nazivamo složenim ugljenim hidratima ili zdravijom prehrambenom opcijom.
Nezdrav izbor ugljenih hidrata obuhvate namirnice poput proizvoda od belog brašna, kao i beli šećer, testeninu, gazirana pića, mnoštvo slatkiša i poslastica. Ova vrsta namirnica je poznata pod imenom procesuirana ili rafinisana hrana, odnosno prosti ugljeni hidrati.
Za razliku od složenih ugljenih hidrata, koji igraju značajnu ulogu pri održavanju optimalnog zdravlja, povišen unos prostih ugljeni hidrata utiče na probleme sa povišenom telesnom težinom, varenjem, povišenim krvim pritiskom, pojavom dijabetesa tipa 2, kao i na pojavu kardiovaskularnih bolesti.
VLAKNA su vrsta ugljenih hidrata biljnog porekla, koja su nesvarljivi, odnosno za razliku od ugljenih hidrata koje telo pretvara u šećer (glukozu), vlakna ostaju nesvarljiva i ona se putem stolice izbacuju iz organizma. Vlakna su uvek biljog porekla.
Dijetalna vlakna se dele na rastvorljiva i nerastvorljiva, odnosno ona koja se rastvaraju ili ne rastvaraju u vodi.
Vlakna pomažu u regulaciji šećera u krvi, smanjuju loš holesterol,umanjuju glad, ali takođe igraju preventivnu ulogu kod kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, sprečavaju konstipaciju, ali i služe kao hrana dobrim bakterijama, koje žive u našem probavnom traktu (probiotici).
U zavisnosti od starosne dobi, preporučeni dnevni unos vlakana je između 21 i 25 grama grama za žene i 30 do 38 grama za muškarce.
Hrana koja je bogata vlaknima obuhvata povrće, voće, neobrađene žitarice, mahunarke, orašaste plodove, kao i semenke.
MASTI su makronutrijenti koje telo koristi kao energiju ali i rezervnu energiju. Mogu biti biljnog ili životinjskog porekla. Masti poput ugljenih hidrata možemo kategorizovati kao dobre i loše po naše zdravlje. Masti u ljudskom organizmu igraju veliku ulogu. Sastavni su deo ćelijske membrane, pomažu u apsorbaciji određenih vitamina (A, D, E, i K), gradivna su osnova seksualnih hormona, pomažu u održavanu telesne temerature, itd.
Poslednjih godina smo svedoci da uloga masti u ishrani dobija na značaju, odnosno postaje jasnije kako dobre i loše masti utiču na zdravlje.
Dok su dobre masti u umerenim količinama neophodne za održavanju optimalnog zdravlja, a najčešće ih možemo pronaći u povrću, orašastim plodovima, semenkama i ribi, loše masti za razliku od dobrh povećavaju rizik od određenih bolesti, ćak i kada ih konzumiramo u vrlo malim količinama.
Namirnice u kojoj se najčešće nalaze loše masti obuhvataju određene namirnice i proizvode životinjskog porekla, rafinisana ulja, brzu hranu, kupovne slatkiše, margarin, ali i visok unos mlečnih proizvoda sa velikim procentom masti , takođe predstavlja potencijalni zdravstveni rizik (punomasni sirevi, pavlaka).
VITAMINI I MINERALI pripadaju grupi mikronutrijenata, što znači da je potreba za njihovim unosom znatno manja. Oni su svakako neophodni za pravilno funkcionisanje svakog organskog sistema, kao i održavanja optimalnog zdravlja. Vitamini se dele na dve grupe. Prva grupa su oni koji su rastvorljivi u vodi (vitamini B grupe i vitamin C). Druga grupa vitamina su oni koji se rastvaraju u mastima (vitamini A, E, D i K). Svaki vitamin i mineral ima svoju posebnu i značajnu ulogu u finkcionisanju organizma.