Organizam

Bademovo Mleko

08/06/2021Ishrana Organizam

Vreme pripreme: 10 minuta

Dobijena količina: 500 ml bademovog mleka

Sastojci:

50 g sirovih i neslanih badema

Topla voda (oko 700 ml vode)

PRIPREMA

Potopite 50 g sirovih i nepečenih badema u hladnu vodu na 12 sati.

Po završenom potapanju, stavite bademe u cediljku i isperite pod mlazom hladne vode, sve dok voda ne postane bistra, a nakon toga ih ocedite i stavite u blender sa 500 ml obavezno tople vode i ostaviti da se smesa ujednači i postane glatka.

Procedite smesu u posudu kroz metalnu/plastičnu gustu cediljku mešajući i pritiskajući kašikom ostatke badema, kako bi ubrzali proces ceđenja i kako bi dobili što više tečnosti. Kada ostaci badema postanu suvi, ponovo ih ubacite u blender sa 200 ml tople vode i ujednačite. Na isti način ponovo procedite.

Sada sipajte bademovo mleko u flašu, zatvorite poklopcem i ostavite u frižider, najviše do 2 dana, nikako duže.

Opcionalno, bademovom mleku možete dodati malo meda ili ekstrakta vanile, kako biste obogatili ukus.

Ostatke badema nemojte bacati, već ih spakujte i odložite u zamrzivač. Iskoristite ih kao dodatak ovsenoj/zobenoj kaši, domaćem hlebu, voćnom šejku/smutiju.

Bademovo mleko ili napitak od badema je dobra zamena za obično mleko kod osoba koje imaju intoleranciju na laktozu, izbegavaju mlečne proizvode i proizvode životinjskog porekla, poste u skladu sa verskim propisima ili praktikuju veganski način ishrane.

Saznajte više

Pravilna ishrana može sprečiti nastanak karcinoma

26/04/2021Dijete Ishrana Organizam Telo Zdravlje

Mnoga istraživanja ukazuju da određena hrana može da utiče na sprečavanje, ali i na nastanak određenih vrsta kancinoma. Iako veza između ishrane i nastanka karcinoma postoji, u obzir treba uzeti i druge faktore poput genetike i zagađenja kojem smo izloženi preko vazduha, vode i zemlje, smatra nutricionista Selma Redžepagić.

Selma Redžepagić napominje da, kada govorimo o preporučenoj ishrani koja može uticati na sprečavanje nastanka karcinoma, akcenat se treba staviti na hranu koja je bogata antioksidantima poput vitamina C i vitamina E i betakatotena koje možemo pronaći u kajsijama, špargli, brokoliju, dinji, šargarepi, kukuruzu…

„Hrana koja sadrži veliki procenat vitamina C su borovnice, kupine, maline, dudinje, jagode, prokelj, brokoli, dinja, karfiol, limun, grejpfrut, kelj, kivi, mango, slatki krompir, jagode, paradajz, kao i paprike. Vitamin E možemo naći u kuvanom brokoliju, avokadu, listovima repe, mangu, orašastim plodovima, bundevi, crvenim paprika, kuvanom spanaću i semenkama suncokreta. Takođe, dva važna antioksidanta su i cink i selen i ima ih u nekoj nama dostupnoj hrani koja sadrži ove minerale poput tune, brazilskih oraha, pasulja, žitarica, živinjskog i crvenog mesa. Takođe hrana bogata esencijalim masnim kiselinama poznatim kao omega 3 je jako važna, poput lanenog semena i ulja, skuše, orašastih plodova, semenke bundeve, čie, losos, riblje ulje, itd.“, navodi ona.

Redžepagićeva napominje da je jako važno da se ograniči unos procesuiranih namirnica poput rafinisanih ulja, belog sećera, gaziranih pića, alkohola, procesuiranog usoljenog i sušenog crvenog mesa, brze hrane, kao i unos hrane koja sadrži veštačke boje i zaslađivače, i genetski modifikovanu hranu. Takođe ne smemo zaboraviti ni neizostavnu fizičku aktivnost.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/pravilna-ishrana-moze-spreciti-nastanak-karcinoma/

Saznajte više

Pijte vodu, ostanite hidrirani i zdravi

26/04/2021Organizam Telo varenje hrane Zdravlje

Voda je život. Ovo ste čuli i pročitali mnogo puta i, što je najvažnije, to je činjenica. Najveći deo ljudskog tela se sastoji od vode, a preko 70 odsto planete Zemlje je pokriveno ovom tečnošću, odnosno rekama, jezerima, morima i okeanima u kojima život buja.

Dovoljna hidriranost tela je osnovni preduslov da bi ljudi, uopšte, mogli da normalno funkcionišu. Svakodnevno unošenje dovoljno tečnosti u organizam, pomaže nam da budemo zdravi i funkcionalni, da se telo čisti od raznih toksina, a redovno uzimanje vode ima i ulogu regulatora normalne telesne težine.

Selma Redžepagić, diplomirani holistički nutricionista, kaže da je vrlo važno, naročito tokom letnjih meseci redovno piti vodu i jesti namirnice bogate ovom tečnošću.

“Povišen unos vode tokom letnjeg perioda je od ključnog značaja, jer se tokom letnjih dana više znojimo i gubimo tečnost, pa je redovno ispijanje vode jako važno, posebno za decu i starije osobe jer su oni više skloni dehitrataciji.

Moja preporuka je da u toku toplih letnjih dana ispijate vodu tokom celog dana kako biste izbegli dehitrataciju.”

Iako je svaki ljudski organizam drugačiji u pogledu potrebe za vodom, neko opšte mišljenje lekara i stručnjaka je da ispijate u proseku 2 litre vode dnevno.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/pijte-vodu-ostani-hidrirani-i-zdravi/

Saznajte više

Šta jesti pre i nakon treninga?

26/04/2021Ishrana Nekategorizovan sadržaj Organizam Telo Trening Ugljeni hidrati varenje hrane Zdravlje

Obrok pre treninga je gotovo jednako važan kao i onaj posle. Na žalost, većina onih koji treniraju, a pogotovo početnika, zanemaruje važnost i jednog i drugog obroka. Veoma je bitno da u obrocima pre i posle treninga unesete odgovarajuće hranljive materije i da iste konzumirate u odgovarajuće vreme.

Koju bi hranu i u kojoj količini trebali da unosimo pre i posle treninga, rekla nam je diplomirani holistički nutricionista, Selma Redžepagić:

“Jako je važno da kažemo da ishrana pre i tokom treninga igra značajnu ulogu, i da trening nikada ne započinjemo punim stomakom. Odnosno, da je unos obroka dva sata pre početka treninga. Moja preporuka je da 15 do 30 minuta pre početka treninga uzmete neko sezonsko voće ili nekoliko suvih šljiva, kajsija i još nekoliko orašastih plodova poput oraha, lešnika i badema. Tako biste organizmu obezbedili dovoljno energije tokom trajanja treninga.”

Ona je dodala da je tokom trajanja treninga veoma važno da budemo hidrirani jer ćemo tokom treninga gubiti tečnost putem znoja.

Za kraj nam je objasnila kako treba da izgleda obrok nakon treninga:

“Obrok po završetku treninga unosimo ne kasnije od 30 minuta, i on bi trebao da se sastoji od složenih ugljenih hidrata i belančevina, kako bismo nadoknadili izgubljeni šećer iz mišića i opravili same mišiće, ali i uticali na njihov rast. Najbolje je da se na tanjiru nalazi 2/3 složenih ugljenih hidrata poput svežeg ili termički obrađenog povrća ili sezonske salate, opcionalno nekoliko kašika kuvanog pirinča, prosa ili heljde. Belančevine treba da zauzmu 1/3 tanjira, a prednost možemo dati grilovanoj ili pečenoj piletini, ćuretini, crvenom nemasnom mesu, jajima. Ako preferirate biljne belančevine onda se možete opredeliti za integralni pirinač, proso, heljdu, leblebije ili sočivo.”

Selma nam poručuje da je trening najbolje obaviti ujutru, na prazan stomak i uz dovoljno vode. Tako ćemo redukovati stres tokom dana i dan započeti negativnim kalorijama.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/sta-jesti-pre-i-nakon-treninga/

Saznajte više

Energetske šargarepa bombice

15/04/2021Ishrana Organizam Recepti Telo Ugljeni hidrati varenje hrane Zdravlje

ENEGRETSKE „ŠARGAREPA“ BOMBICE

Vreme pripreme: 10 minuta

Izuzetno hranljive i ukusne energetske bombice, brzo se pripremaju, ne peku, a svi sastojci su svima dostupni. Ne sadrže rafinisane šećere, obiluju dijetalnim vlaknima i dobrim mastima i odličan su izvor energije i užina za decu ali i za odrasle. Kako ne sadrže jaja, mleko i masti životinjskog porekla, odličan su izbor za one koji imaju moguću alergiju ili su pobornici veganskog načina ishrane.

Za pripremu vam je potrebno 10 minuta i svega 6 sastojaka, seckalica i merica od 2 dl (možete koristiti i šolju od 2 dl).

Kao meru za sastojke koristiću šolju.

Potrebni sastojci:

1 velika šargarepa

1 šolja ovsenih pahuljica

½ šolje oraha

½ šolje kokosovog brašna

7 do 8 urmi bez košpica

1 ½ kafena kašika mlevenog cimeta (opcionalno)

½ kafene kašike muškatnog oraha, rendanog ili u prahu

1/3 šolje kokosovog brašna u koje ćemo uvaljati energetske bombice na kraju

Način pripreme

Potopite urme 10 minuta u vrelu vodu. Ocedite po potapanju.

Stavite prvo u seckalicu ovsene pahuljice i meljite dok ne dobijete ovseno brašno. Izručite u činiju. Dodajte kokosovo brašno, muškatni oraščić i cimet.

Sameljite sada šargarepu, urme i orahe u seckalici da biste dobili ujednačenu masu.

Dobijenu smesu pomešajte sa ostalim sastojcima i sjedinite vlažnim rukama gnječeći smesu dok ne postane glatka. Vadite smesu kašikom za kafu, oblikujte je vlažnim rukama da dobijete lopticu i uvaljajte u kokosovo brašno. Kuglice stavite u činiju s poklopcem i ostavite najmanje sat vremena da odstoje u frižideru pre konzumacije. Čuvajte u frižderu.

UŽIVAJTE!

Saznajte više

PRAVILNA ISHRANA TOKOM RAMAZANA

11/04/2021Ishrana Organizam Zdravlje

Milioni Muslimana širom sveta 13. aprila započinju svoj jednomesečni post, tokom kojeg će se uzdržavati od unosa hrane i pića u periodu od izlaska do zalaska sunca.

Ramazanski post nalaže drugačiji raspored unosa obroka od svakodnevnog, pa se ishrana tokom meseca Ramazana bazira na obroku sufuru, koji se unosi vrlo rano, neposredno pred izlazak sunca i pred sam početak posta, a naredni obrok, iftar, koji označava kraj posta, unosi se tek sa prvim mrakom, dok vremenski razmak između sufura i iftara zavisi od doba godine u kojem pada mesec Ramazana, te je tako period uzdržavanja od hrane i pića najduži tokom letnjih, a najkraći tokom zimskih meseci.

Posmatrajući sa nutricionističke strane i uz primenu saveta koji se odnose na pravilnu ishranu tokom Ramazana, moguće je postići dobre rezultate koji će povoljno uticati na zdravlje.

1. ADEKVATAN UNOS TEČNOSTI

Kako je unos vode zabranjen tokom perioda posta, jako je važno da se tokom dozvoljenog perioda unese dovoljna količina vode, kako bi se izbegla dehidracija organizma. Samo ispijanje vode treba da bude u manjim gutljajima i postepeno, sa pauzama od nekoliko minuta između nekoliko sledećih (manjih) gutljaja vode.

2. PRAVILNO RASPOREĐENE NAMIRNICE TOKOM PERIODA NAMENJENOG ZA UNOS OBROKA

3. POSTEPEN UNOS MANJIH OBROKA, OPTIMALNA KOLIČINA OBROKA I IZBEGAVANJE PREJEDANJA

Unos hrane tokom posta se većinski obavlja u noćnom periodu, koji je namenjen za odmaranje i obnavljanje organizma, pa je jako važno da izbor unetih namirnica radi u korist samog organizma bez dodatnog opterećenja. Drugim rečima, hrana koja se unosi trebalo bi da bude lako varljiva, nutritivno bogata i ukusna, da sadrži sve potrebne sastojke poput dosta povrća i voća, kvalitetnih žitarica, semenki, mahunarki, orašastih plodova i nemasnog belog mesa, ribe, jogurta, kefira, surutke i mladog sira. Izbegavajte previše slanu, začinjenu i masnu hranu i smanjite unos poslastica i kolača.

Kako se organizam ne bi previše opteretio naglim unosom hrane tokom dozvoljenog perioda, jako je važno da se vodi računa da se uneta hrana dobro zvaće i da obrok ne bude previše obilan jer može doći do usporenog varenja, nadimanja, naglog pada energije ali i problema sa pražnjenjem creva. Mozgu je potrebno 20 minuta da registruje da smo uneli dovoljnu količinu hrane. Važno je osluškivati svoj organizam koji će nam „reći“ kada je glad utoljena, a sami stres opterećenja na organizam umanjen što će rezultirati viškom energije. U suprotnom, unos više obroka odjednom može dovesti do tromosti i naglog pada energije.

4. REDUKOVAN UNOS KAFE I ČAJEVA SA KOFEINOM (CRNI I ZELENI ČAJ)

Ispijanje kafe u večernjim satima najčešće ima štetne efekte po organizam iz nekoliko razloga poput problema sa snom ili kvalitetom sna ali i, vrlo često, iako se kafa smatra diuretikom, može da dovede do dehidracije. Imajući u vidu da je tokom posta organizam uskraćen za vodu, unos kafe treba ograničiti na minimum ili u potpunosti eliminisati. Isto važi i za crni i zeleni čaj koji sadrže kofein.

Ukoliko se odlučite za minimalan unos kafe ili crnog/zelenog čaja, popijte ih tek po unetom obroku tokom iftara ili neposredno po završenom sufuru, a izbegavajte ispijanje kafe ili čajeva kasno u noć.

7. IZBEGAVANJE UNOSA PREVIŠE MASNE I SLATKE HRANE

Kao i tokom svakodnevne ishrane, tako i tokom posta, povišen unos masnijih obroka pored trenutnog problema sa varenjem i mogućom mučninom, može dovesti i do dugoročnijih problema kao što je povišen holesterol, jedan od uzročnika oboljenja kardiovaskularnog sistema. Ne zaboravite da organizam kod povišenog unosa testa, koje spada u grupu prostih ugljenih hidrata, iste pretvara i skladišti kao rezerve masti.

Takođe, previše šećera i poslastica može dovesti do istog efekta ali i do nestabilnog šećera u krvi, problema sa varenjem, do pada energije i pojave gasova.

8. SAN

Tokom perioda posta i zbog same vremenske strukture istog, neretko se dešava da se na spavanje odlazi u kasnim večernjim ili, pak, ranim jutarnjim časovima, a da se buđenje, neretko, dešava tokom kasnih prepodnevih ili ranih poslepodnevnih časova. Kako bi organizam bio u stanju da pravilno obavlja svoje svakodnevne fiziološke funkcije, potrebno je obezbediti dovoljno sna. Najbolji indikator vremena koje je potrebno da se organizam odmori tokom sna je oko 8 časova dnevno, ali je takođe važno da poslušate svoj organizam, koji će vam posle buđenja najbolje „reći“ da li ste umorni ili odmorni, pa se potrudite da ga poslušate i da mu obezbedite dovoljno odmora.

9. FIZIČKA AKTIVNOST

Kao i tokom svakodnevnog života, fizička aktivnost je preporučljiva i tokom ovog perioda, ali u umanjenoj formi. Ukoliko je fizička aktivnost deo vaše jutarnje rutine, pokušajte da istu umesto ujutru obavite u večernjim satima, ali ne neposredno pred odlazak na spavanje. Lagana šetnja po unetom obroku (iftaru) je idealna opcija, dok blago i kratko istezanje tokom dana može takođe biti od koristi.

MOJE PREPORUKE

IFTAR

Započnite iftar čašom vode sobne temperature u koju ste dodali sok od jedne ceđene pomorandže ili limuna i u kojoj ste rastvorili jednu kašiku domaćeg meda. Ispijajte polako i sačekajte oko 15 minuta do obroka.

PRIMER: Obrok koji će biti poslužen za iftar bi trebao da sadrži domaću povrćnu ili pileću čorbu sa dosta povrća i bez dodatnih masti, uz manji obrok koji bi sadržao bareno ili dinstano povrće sa belim mesom ili ribom i opcionalno manjom količinom pirinča (idealno integralnog/braon), prosa, heljde ili domaćeg kukuruznog ili integralnog hleba, dok se unos crvenog mesa i testena ograničava na svega nekoliko puta tokom posta.

Kada se na tanjiru nalaze crveno meso ili domaća pita, važno je da samo meso bude što manje masno, a pita napravljena sa manjom količinom masti i brašna. Nadev neka sadrži više povrća, a i jedno i drugo trebalo bi da bude posluženo uz što više sezonske salate ili barenog/dinstanog povrća.

Porcija pite ili crvenog mesa ne bi trebalo da prelazi količinu koja odgovara parčetu veličine 10 x 10 cm, dok salata /bareno/ dinstano povrće treba da bude duplo veća.

Izbegavajte da jedete voće neposredno po obroku već sačekajte da prođe najmanje 3 sata.

Ukoliko se odlučite za neku poslasticu ili kolač, neka to ne bude svaki dan, već svega nekoliko puta tokom posta. Ne preterujte sa količinom i ispijajte vodu uz kolač/poslasticu.

SUFUR

Dajte prioritet hrani poput jaja, mladog sira, jogurta, sardine, tunjevine, domaćeg integralnog hleba i dodajte obroku od pola do cele šake orašastih plodova, kako biste obezbedili dovoljno energije tokom dana. Možete ubaciti i neku sezonsku salatu. Izbegavajte voće uz sufur. Možete ga uzeti pola sata pre obroka, ali vodite računa da tokom sufura ispijete dovoljno vode i neki od čajeva poput kamilice, lavande ili žalfije sa limunom.

Napisala

Selma Redžepagić

Registrovani holistički nutricionista

Kanadska škola prirodne ishrane (CSNN)

Saznajte više

Lanene semenke

11/06/2020Ishrana Organizam Zdravlje

LANENE SEMENKE

Lanene semenke, jedan su od useva koji se gaji od samog početka ljudske civilizacije, u poslednje dve decenije sve više zaokupljaju pažnju naučnika, postaju predmet naučnih istraživanja i činе važan deo svakodnevne ishrane.

Primena lanenih semenki i njihova lekovita svojstva su bila poznata još iz antičkog vremena, kako u ishrani tako i u medicinske svrhe, pa su u tradicionalnim medicinama, poput kineske i ajuverdske korišćene za ublažavanje kašlja, simptoma hroničnog umora, lečenje astme i tuberkuloze, za negu suve kože lica kao i za usporavanje procesa starenja, ali i kod ublažavanja psorijaze i ekcema, ublažavanja simptoma kod crevnih upalnih procesa, nervne rastrojenosti, slabe koncentracije, itd.

Lanene semenke obiluju bio-aktivnim supstancama poput ulja (Omega-3) , belančevinama, dijetalnim vlaknima, fitoestrogenima (lignanima), vitaminima poput A, C i E, ali i mineralima kao što su kalijum, magnezijum, fosfor, natrijum, bakar, mangan i cink, pa je njihova primena u ishrani preporučljiva za smanjivanje upalnih procesa u organizmu kao i za umanjivanje rizika od kardio-vaskularnih oboljenja, ateroskleroze, dijabetesa, za prevenciju karcinoma dojke, jajnika, prostate i debelog creva, za ublažavanje simptoma artritisa, osteoporoze, autoimunih i neuroloških stanja.

Lanene semenke mogu biti braon i zlatno-žute boje. I jedne i druge semenke, bez obzira na boju, poseduje slične hranljive karakteristike i jednak udeo esencijalnih masnih kiselina poznatih kao Omega-3 esencijalne masne kiseline.

Na tržištu ga možemo naći u jestivim oblicima kao što su sirove lanene semenke, mlevene lanene semenke(poznato i kao laneno brašno), laneni protein ili laneno ulje.

BELANČEVINE U LANENIM SEMENKAMA

Udeo belančevina (proteina) kod lanenih semenki varira između 20 do 30 procenata i ne sadrže gluten. Usled svoje bioraspoloživosti, belančevine lana utiču na smanjenje faktora rizika kod oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti. Belančevine koje se nalaze u lanenim semenkama poseduju preventivna i lekovita svojstva kod ublažavanja srčanih oboljenja ali i za jačanje imunog sistema. Nažalost, lanene belančevine još uvek nije zastupljen na tržistu u meri u kojoj zaslužuje, ali sa sve većom ponudom biljnih belančevina na tržištu, postoji realna šansa da će se ponuda i potražnja za lanenim belančevinama povećati.

LANENO ULJE

Laneno ulje predstavlja najveći biljni izvor Omega-3 esencijalnih masnih kiselima koje ljudski organizam nije u stanju da proizvede.

Omega-3 masne kiseline povoljno utiču na smanjivanje rizika kod kardiovaskularnih oboljenja, uključujući stabilizaciju krvnog pritiska i srčanog pulsa, snižavanje lošeg holesterola ali i smanjivanje upalnih procese u organizmu. Takođe, može biti od koristi kod održavanja srčanih funkcija ali i funkcija srčanih arterija.

Laneno ulje na tržištu možemo naći kao čisto ulje, ali i kao mešavinu nekoliko različitih vrsta ulja i kao dijetetski suplement u obliku kapsula.

Može se koristiti kao dodatak ili preliv za salate, VEĆ barenom povrću za supe i čorbe, kao dodatak voćnim šejkovima, itd.

Prilikom kupovine lanenog ulja obratite pažnju da laneno ulje bude u staklenoj i tamnoj flaši i čuvajte ga na tamnom i hladnom mestu.

DIJETALNA VLAKNA

Lanene semenke sadrži veliki broj dijetalnih vlakana (vlakna se dele na ona koja se rastvaraju i ne rastvaraju u vodi, odnosno rastvorljiva i nerastvorljiva). Većina nerastvorljivih vlakana sadrži celulozu i lignane (fitoestrogene), dok rastvorljiva vlakna sadrže sluz koja postaje gusta kada se pomeša sa vodom i drugim tečnostima, što im daje izuzetno jaka laksativna svojstva. Unos nerastvorljivih vlakana znatno pospešuje pražnjenje creva i sprečava zatvor jer povećava formiranje fekalne mase u crevima i smanjuje vreme tranzita velike nužde.

Vlakna koja se rastvaraju u vodi pomažu u održavanju optimalnog nivoa glukoze u krvi i snižavaju nivo holesterola u krvi. Optimalna ph vrednost sluzi koju formira laneno seme je

između 6–8 i ista je kao i pH vrednost u ljudskim crevima. Dnevni preporučeni unos dijetalnih vlakana je oko 25 g za žene i 38 g za muškarce do 50 godina ili 21 g za žene ili 30 g za muškarce iznad 50 godina, a unosom 10 g lanenih semenki u našu dnevnu ishranu unosimo 4 g dijetalnih vlakana (1 g rastvorljivih i 3 g nerastvorljivih vlakana).

Lanene semenke imaju izuzetno jak laksativni efekat jer sadrže veliki broj dijetalnih vlakana, pa se smatraju jednom od najefikasnijih namirnica za rešavanje problema zatvora, kako akutnog tako i hroničnog.

FITOESTROGENI (LIGNANI) U LANENOM SEMENU

Fitoestrogeni su hemikalije koje nalazimo u biljkama, a koji se u ljudskom organizmu mogu ponašati kao polni hormon estrogen jer poseduju sličnu hemijsku strukturu kao prirodni i sintetički estrogen. Estrogeni su ženski polni hormoni koji su odgovorni za razvoj polnih karakteristika kod odraslih osoba. Istraživanje pokazuju da povišeni estrogeni kod žena mogu uticati i na razvoj nekih vrsta tumora kao što su tumori dojke i jajnika, ali i na pojavu mioma na materici. Jedan od fitoestrogena iz lana je lignan, koji poseduje antikancerogena i antiviralna svojstva. Ishrana bogata lignanima se pokazala kao dobra preventiva kod nastanka osteoporoze, koja se dovodi u vezu sa estrogenom, kao i kod održavanja kognitivnih funkcija kod žena u menopauzi. Takođe smanjuje rizik od nastanka mioma na materici kod žena u srednjim godinama, rizik od nastajanja tumora dojke kod žena i tumora prostate kod muškaraca, kao i rizik od nastanka akutnih i fatalnih srčanih oboljenja.

Lanene semenke sadrže moćni antioksidant SDG (sekoizolaricirezinol diglukozid), ali njegovo pretvaranje u aktivnu formu koju ljudsko telo može da iskoristi znatno zavisi od zdrave crevne flore, odnosno dobrih bakterija (probiotika), što može predstavljati problem kod ljudi koji su usled nekog oboljenja uzimali ili su tretirani antibioticima.

SAVET NUTRICIONISTE

Uvek dajte prednost mlevenom lanenom semenu u odnosu na celo zrno. Mlevene lanene semenke imaju veću bioraspoloživost i lakše se vare. Celo laneno seme će proći kroz naša creva nesvareno i biće primetno u stolici, što znači da je velika većina hranljivih materija ostala neiskorišćena.

Lanene semenke su odlična opcija za doručak sa jogurtom, pahuljicama, kao dodatak omletu, salatama, čorbama/supama, palačinkama, hlebu od celog zrna, sosevima i namazima od povrća, energetskim pločicama, itd.

Preporučljivo je da kupujete cele lanene semenke, sameljete ih sami pre upotrebe i čuvate u frižideru ili zamrzivaču.

RECEPT ZA REŠAVANJE PROBLEMA HRONIČNOG I AKUTNOG ZATVORA (nije preporučljivo kod dijabetesa tip 1 ili 2 )

Staviti u činiju 2 supene kašike mlevenih lanenih semenki, 2 seckane suve šljive ili smokve i preliti sa 150 ml vrele vode. Ujednačiti i ostaviti da odstoji preko noći na sobnoj temperaturi. Ujutru po ustajanju, ispiti čašu do dve vode sobne temperature, pojesti pripremljenu smesu i popiti po unosu još 2 čaše vode sobne temperature. Jako je važno da tokom dana ispijete jos najmanje 6 do 8 čaša vode.

SAVET ZA REŠAVANJE PROBLEMA HRONIČNOG I AKUTNOG ZATVORA KOD DIJABETIČARA

Staviti u činiju 2 supene kašike mlevenih lanenih semenki, dodati 150 ml jogurta ili kiselog mleka. Ujednačiti i ostaviti da odstoji preko noći u frizderu. Ujutru po ustajanju, ispiti čašu do dve vode sobne temperature na prazan stomak, pojesti pripremljenu smesu i popiti po unosu još 2 čaše vode sobne temperature. Jako je važno da tokom dana ispijete još najmanje 6 do 8 čaša vode.

ZAMENA ZA JAJA

Lanene smenke mogu biti adekvatna zamena za jaja kod pripreme kolača, peciva, palačinki, proje, što predstavlja alternativu za osobe koje su alergične na jaja ili su na veganskoj ishrani (ishrana koja pored upotrebe mesa iz ishrane isključuje i potpuno upotrebu mlečnih proizvoda i meda).

PRIPREMA: U činiju stavite jednu kašiku mlevenih lanenih semenki, dodajte 200 ml mlake vode, promešajte i ostavite da odstoji u frižderu 15 do 20 minuta. Dobijenu masu koristite kao zamenu za jaja kod pripreme palačinki, peciva, kolača, proje, itd.

INTERESANTNE ČINJENICE O LANU

· Kanada je najveći uzgajivač lanenih semenki na svetu

· Linoleum, podne obloge se pravi se od lanenog ulja, borove smole i piljevine ili plute.

Selma Redžepagić

Diplomirani registrovani holistički nutricionista

CSNN (kanadska škola prirodne ishrane)

Reference

https://flaxcouncil.ca/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/

https://www.health.harvard.edu/

Saznajte više

Božićni jelovnik nutricionistice Selme Redžepagić

05/05/2020Ishrana Organizam Recepti Telo Zdravlje

Nutricionistica Selma Redžepagić iz Toronta je posebno za čitatelje ZG-magazina pripremila božićni jelovnik od zdravih i lako probavljivih sastojaka.

Predjelo:

– kanapei od crnog kruha s namazom od mladog sira i mljevenim sezamom posutih sitno sjeckanim peršinom uz malo pršuta te preliveni maslinovim uljem

– kuhana šparoga marinirana u maslinovom ulju, limunu i sjemenkama konoplje, sve umotano u šnitu domaćeg pršuta

Glavno jelo:

– pečena puretina u marinadi od začinskog bilja i bijelog vina,sa preljevom od dinstane rajčice,tikvica i paprike

Prilog:

– pire od bundeve, špinata i sjemenki sezama uz hrskavo zapečenu cvjetaču u umaku od kurkume

Desert:

– pečene jabuke uz komadiće ananasa, krupnije sjeckanih oraha u umaku od suhih smokava i cimeta

(S. K.)

[zg-magazin.com.hr]

Saznajte više

Preko bakine zdrave hrane do vrhunskog nutricioniste

05/05/2020Ishrana Organizam Prejedanja Recepti

Ljubav prema nutricionizmu usadila mi je baka… Izuzetno je vodila računa o ishrani, kako svojoj, tako i svoje djece i unuka. U njenu kuću se retko unosilo nešto iz čaršije – hrana iz prodavnice. Uvijek se trudila da se na našem tanjiru nađe sezonsko neprskano povrće i voće iz njene bašte, ali i domaća jaja, sir, mlijeko, piletina, teletina, domaći pšenični i kukuruzni hljeb…

Veličina slova: a a a Bošnjakinja sa Kosova, nutricionista Selma Redžepagić, već neko vrijeme živi u Kanadi. Stručnjak je za prehranu i pomaže ljudima razumjeti znanstvene spoznaje u prehrani i primjenti ih u svakodnevnom životu. Uspješno vodi svoj nutricionistički portal a planira i izdanje svoje prve knjige. Čest je gost u medijima, kako u Kanadi, tako i na balkanskim prostorima. Kažite nam nešto o sebi, o vašem porijeklu. Selma Redžepagić: Rođena sam u Mitrovici, kao drugo od troje djece.

Kada sam imala svega godinu dana moja porodica se zbog očevog posla preselila u Prištinu. Oba grada u kojima sam provela znatan dio svog života doživljavam kao rodne gradove. Tu živi veći dio tatine porodice, ali i veliki broj mojih prijatelja. Moja porodica vodi porijeklo iz Crne Gore, gdje živi mamina porodica, pa sam podjednako vezana i za Crnu Goru, gdje sam provodila svaki zimski i ljetnji raspust, a kasnije i godišnje odmore. Osnovnu i srednju školu završila sam u Prištini, a u Engleskoj i Kanadi stekla akademsko obrazovanje iz dvije različite oblasti – upravljanje ljudskim resursima i nutricionizam, odsjek prirodne ishrane, što je danas moj primarni poziv. Nažalost, kao i većina ljudi s prostora bivše Jugoslavije, u jednom trenutku svog života donijela sam presudnu odluku da odem u Kanadu, prvenstveno zbog profesionalnog usavršavanja. Međutim, odlučila sam da tu ostanem, jer su svi članovi moje porodice već bili u Kanadi.

Odakle interesovanje za zdravu i prirodnu ishranu?

Selma Redžepagić: Ljubav prema nutricionizmu usadila mi je baka s majčine strane, koja je izuzetno vodila računa o ishrani, kako svojoj, tako i svoje djece i unuka. U njenu kuću se retko unosilo nešto iz čaršije – hrana iz prodavnice. Uvijek se trudila da se na našem tanjiru nađe sezonsko neprskano povrće i voće iz njene bašte, ali i domaća jaja, sir, mlijeko, piletina, teletina, domaći pšenični i kukuruzni hljeb. Baka je bila kuharica po zanimanju, s posebnom strašću prema zdravoj hrani. Bila je veoma pravična, ali stroga žena. Sva tri obroka, uključujući i popodnevnu užinu, uvijek је služila u isto vrijeme. Kada je riječ o hrani, demokratija, odnosno pravo na izbor bilo je ograničeno na ono što je smatrala dobrim za nas. Moje ozbiljno interesovanje za nutricionizam počelo je onog momenta kada sam postala svijesna broja hroničnih bolesti u mojoj porodici s očeve i majčine strane, od kojih su neke, nažalost, imale fatalan ishod, a bile su direktno povezane s nepravilnom ishranom, stresom i nedostatkom fizičke aktivnosti. Riječ je o insulinskoj rezistenciji, dijabetesu tipa 2, visokom krvnom pritisku, nivou holesterola i triglicerida, srčanim udarima, autoimunim bolestima na čiji razvoj direktno utiču nepravilna ishrana, stres i nedovoljna fizička aktivnost .

Nutricionizam je nauka o procesu unosa hrane, apsorpciji hranljivih sastojaka potrebnih za normalno funkcionisanje, rast i održavanje organizma i o održavanju ravnoteže između zdravlja i bolesti.

Pravilna ishrana direktno utiče na zdravlje čovjeka, možete li uporediti način ishrane Evropljana i, recimo, Amerikanaca i Kanađana.

Selma Redžepagić: Pravilna ishrana je kamen temeljac dobrog zdravlja. Zamislite da je vaše tijelo skup automobil, a da hrana predstavlja gorivo, neophodno da se automobil kreće, ali i da do maksimuma iskoristi svoje potencijale. Tako je i s hranom. Ako svom organizmu dajete hranu lošeg kvaliteta, direktno ćete uticati na svoje zdravlje i eventualno na razvoj nekih hroničnih bolesti i stanja, poput dijabetesa tipa 2, insulinske rezistencije, kardiovaskularnih bolesti, problema s varenjem i konstipacijom ili na razvoj neke od alergijskih reakcija. Kada upoređujemo način ishrane u Evropi i Sjevernoj Americi, odnosno Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama, samo ću napomenuti da je Sjeverna Amerika na vodećem mjestu u svijetu po broju oboljelih od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, bolesti probavnog sistema, gojaznosti kod djece, i to upravo zbog rafinisane hrane, bogate transmastima i prostim šećerima. Nažalost, ovaj trend se polako, ali sigurno prenosi i u Evropu, pa je takozvana zapadna ishrana sve prisutnija i kod nas, a primjetan je i porast navedenih bolesti i stanja. Ono što je svakako pozitivno jeste da raste i broj ljudi koji su zainteresovani za pravilnu ishranu i da istu i primjenjuju.

Kakva su vaša lična iskustva koja ste stekli radeći s klijentima?

Selma Redžepagić: Kao što sam navela ranije, veoma je važno razumijeti da unosom hrane lošijeg kvaliteta direktno utičemo na moguću pojavu hroničnih bolesti i stanja poput dijabetesa tipa 2, insulinske rezistencije, kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti, problema s varenjem, konstipacijom i nekim alergijskim reakcijama. Sudeći po iskustvu koje sam stekla u radu sa svojim klijentima, primjetne su značajne promjene poput porasta energije, redukovanja lošeg holesterola i triglicerida, poboljšanog varenja i bolje apsorpcije hranljivih materija, rješavanja problema konstipacije, gubljenja viška kilograma, umanjene ili nikakve potrebe za slatkišima.

Gostovali ste na mnogim medijima, često i na RTK2. Kakvi su vaši utisci?

Selma Redžepagić: S redakcijom RTK2 uspjela sam da ostvarim izuzetno profesionalnu i lijepu saradnju, tako da sam sada njihov redovan gost u jutarnjem programu. Saradnja je proistekla iz njihove želje da svojim gledaocima skrenu pažnju na važnost pravilne ishrane, omoguće im da čuju nešto više o toj temi i pomognu da razriješe neke od najčešćih dilema u vezi s tim. Imate svoju online praksu.

Objasnite nam kako sve to funkcioniše i kako vas zainteresovani mogu kontaktirati?

Selma Redžepagić: Kao nutricionista prošle godine sam uspostavila svoju online praksu i iskoristila prednosti savremenog doba i razvoj modernih tehnologija tako da sam klijentima na raspolaganju gdje god da se nalaze. Mnogi moji klijenti su s Balkana, ali i iz Evrope, pa čak i Australije. Zainteresovani mogu da se jave preko Facebook stranice Moj nutricionista-Selma, internet portala www.onlinenutricionista.com, ali i preko aplikacija Viber ili WhatsApp na broj telefona +16478773787. Iako izgleda da sam sama nosilac cijelog projekta, iza mene stoji tim koji je sastavljen od petero mladih ljudi, koji se trude da moj portal, Facebook stranicai YouTube kanal budu na najvišem profesionalnom nivou i da moje znanje bude predstavljeno na najbolji mogući način kako sadržajno, tako i vizuelno. U timu se nalaze web dizajner, stručnjak za online marketing, grafički dizajner, kao i momci odgovorni za video-produkciju.

Da li planirate izdavanje neke knjige o zdravoj i pravilnoj ishrani, kao rezultat vašeg uspješnog rada?

Selma Redžepagić: Kada je posao u pitanju nikad ne preduzimam nijedan značajan korak dok svaku ideju ne razmotrim i detaljno ne obradim sa svojim timom. U ovom slučaju, knjiga je jedan od projekata koji planiram da realizujem za dvije do tri godine. Moja zamisao je da knjiga bude objavljena na nekoliko različitih jezika istovremeno. U njoj će se osim edukacije o pravilnoj ishrani naći i zdravi i ukusni recepti čiji sam idejni tvorac. Koja je tajna vašeg uspjeha i kakvi su vam planovi u ovoj godini? Selma Redžepagić: Uspjehom smatram realizaciju postavljenih ciljeva, konstantno usavršavanje u struci, ali i dobar odnos koji sam uspjela da ostvarim sa svojim klijentima s kojima sarađujem ili sam sarađivala, kao i svojim pratiocima na društvenim mrežama. Ove godine u planu je realizacija dva značajna projekta: za nekoliko mjeseci s radom počinje moja kanadska nutricionistička praksa na kojoj radimo punom parom, a moj YouTube kanal, osim edukaciji, biće posvećen i pripremi hrane. Iskoristiću svoje nutricionističko i kulinarsko umjeće da sa svojim pratiocima podijelim zdrave i ukusne recepte koje sam sama osmislila.

A ono što bi poručili našim čitaocima…

Selma Redžepagić: Prvenstveno bih svim čitaocima poželjela da budu zdravi i nasmijani ili da takvi ostanu, da vode računa o svojoj ishrani, ali i ishrani svojih bližnjih, i da se što manje nerviraju. I, naravno, da iskoriste prednosti dolazećeg proljeća i da što više vremena provode u prirodi i na suncu. Razgovarao: Vinetu Ganić

Pročitajte više na: https://www.info-ks.net/vijesti/interview/87706/preko-bakine-zdrave-hrane-do-vrhunskog-nutricioniste

Saznajte više

Savjetima nutricionista do boljeg zdravlja

05/05/2020Ishrana Organizam

Snježana Kratz

Prvi je ručak skuhala s 10 godina, za sebe kaže da je hedonistica utoliko više jer obožava hranu koju kombinira i spaja u nove okuse, a sastavlja i recepte koje dijeli sa svojim klijentima i pratiteljima na društvenim mrežama. skoro će zaživjeti i njen blog gdje će recepture iz svoje kuhinje dijeliti na Youtube-u .Riječ je o nutricionistici, Kanađanki Selmi Redžepagić iz Toronta, koja za sebe kaže da je dijete planina, jezera, krajobraza, koja nosi obiteljski gen da »obožava prirodu, hodanje, gore, ocean«. Obožava Selma i hranu kojoj je u konačnici posvetila i životni poziv, pa voli reći kako je ona nutricionist(ica) hedonist. Uživa u dobrom obroku, od ribe, povrća, voća do juhica, čorbi, salata i zdravih slastica.

Sve to kombinira i spaja u zdrave okuse. Posebnost njenog rada jest online savjetovalište za ljude kako kaže iz cijelog svijeta, koji s nutricionistom uz pomoć moderne tehnologije, mogu razgovarati i dobivati savjete u svom domu. Preko interneta prenosi svoje znanje već tri mjeseca, ima svoju Facebook stranicu Moj nutricionista – Selma odnosno mrežnu stranicu www.onlinenutricionista.com. »Komunikacija preko interneta u Kanadi je ljudima uvelike prihvatljiva zbog nedostatka slobodnog vremena i užurbane svakodnevice, pa su online usluge tamo česta praksa u svim segmentima tržišta«, kaže.

Naša se sugovornica opredijelila za poziv nutricionistice i zbog pitanja kako hrana utječe na ljudsko zdravlje, odnosno tražila je vezu između potonje i oboljenja, nemalo kroničnih (dijabetes tipa 2, srčana, krvožilna, probavna) koja su se dogodila u njezinoj obitelji. Otac joj je preminuo s 48 godina, a ona se sjeća kako su komentari tog tužnog događaja bili: »…strašno, preminuo je mlad čovjek iznenada, a bio je zdrav«. Kronična bolest koja joj je »oduzela« oca nije imala izražene simptome, ali je bila rezultat dugogodišnjih loših mu životnih navika. Puno mesa na jelovniku, bijelog kruha, masnih sireva, mali unos tekućine, svakodnevni stres, duhan, slaba fizička aktivnost… Sve je to rezultiralo povišenim masnoćama, dijabetesom i u konačnici infarktom.

I obiteljski su spomenute bolesti, uključujući i maligne, bile dio lošeg joj »nasljeđa«, pa je izazov bio još veći. Posvetila se stručno toj problematici i preventivnoj ishrani pa je završila tamošnju Canadian School of Natural Nutrition, Kanadsku školu prirodne ishrane koja holistički pristupa »biokemiji svakog organizma i njegovoj povezanosti s osobom«. Stekla je zvanje holističkog nutricionista a studiozni je nutricionistički rad zahtijevao i onaj praktični, s ljudima koji su imali zdravstvene probleme. Prvi joj je slučaj muškarca sa 46 godina bilježio zamašćenu jetru, povišene masnoće u krvi, tlak, šećer, višak tjelesne težine, giht… Osmišljena promjena životnih mu navika i prehrane uz tjelesnu aktivnost rezultirali su smanjenjem biokemijskih parametara Selminog klijenta, koji su bili dovedeni u normalu.

Nakon diplome i uspješno riješenih kanadskih slučajeva , poželjela je da njezine nutricionističke zamisli i savjeti zažive i »na prostorima Balkana, Europe i Australije«. To više jer Selma potječe sa ovih prostora pa je njeno online savjetovalište dostupno i ovdašnjim ljudima već 1,5 godinu. Kanadska inačica Savjetovališta starta s prvim danima Nove godine, a zvat će se Selma nutrition. Kod formiranja cijena za ove prostore uzela je u obzir standard ljudi pa je cijena tromjesečnog rada 65 eura. Uključuje to, nakon cjelovitog uvida u zdravstveno stanje osobe (liječničke dijagnoze) i sastavljanje jelovnika, prijedlog tjelesne aktivnosti i dr. Ljudi s ovih prostora najviše se javljaju zbog problema s kilogramima što nerijetko za sobom povlači probleme sa sniženim radom tirodine (štitne) žlijezde, inzulinskom rezistencijom, dijabetesom tipa 2, alergijama, problemima s probavom, stresom itd.

Nutricionistica ističe kako oni koji joj se obraćaju za pomoć, a već imaju dijagnozu trebaju znati da nutricionist nije liječnik, koji će im je možebitno korigirati ili uspostavljati novu dijagnozu. Pozabavit će se isključivo nutritivnim nedostacima i određivanjem pravilne ishrane s ciljem smanjivanja već postojećih kroničnih oboljenja, odnosno njihove prevencije. Poražavajuće statistike, otkriva nam nutricionistica, govore da u Kanadi, oko 11 milijuna ljudi živi sa dijabetesom ili preddijabetesom, odnosno stanjem poznatom kao inzulinska rezistencija ili metabolički sidrom X. Taj broj je, dodaje, u porastu i na području zemalja bivše nam države. Alarmantan je i broj oboljelih od smanjene funkcije štitne žlijezde, (hipertireoza) a zamjetan je i porast alergija na određenu hranu, posebice kod djece.

Redžepagić najviše voli raditi s onima koji su pod liječničkim nadzorom te u svom radu osim nutricionističkih u obzir uzima i (pr)ocjene životnih navika. Njeguje individualan, cjelovit i detaljan pristup jer svi smo kaže različiti, počevši od biokemije svakog organizma do socijalne i kulturne nam razine. U radu nemalo ima osobe s problemima lošeg kolesterola, trigliceridima, masnom jetrom, visokim tlakom, dijabetesom, povišenom tjelesnom težinom, problemima probave, alergijama… Jedno od prvih pitanja koje u pravilu, postavlja onome tko joj dođe jest »… koliko je odlučan promijeniti životne navike, uključujući i prehrambene?« Potonje jamče 70 posto uspjeha, a volja, ustrajnost i ozbiljan rad na sebi faktori su preostalih trideset. Uvijek naglašava da put kojim će krenuti nije lak, već je pun izazova, a sve valja doživjeti kao naučenu lekciju a nikako kao prepreku.

[zg-magazin.com.hr]

Saznajte više