Da li je super hrana istina ili mit?
Super hrana je pojam sa kojim se najčešće susrećemo u poslednjih nekoliko godina, kada se vode razgovori o zdravoj hrani. Jednostavno, „super hrana“ je tema o kojoj se jako puno govori, piše i diskutuje, i kojoj se prepisuju „super moći“.
Često čujemo da određena „super hrana“ pomaže kod određenih bolesti i jednostavno i narodski rečeno, podiže imuni sistem do te mere da mu ni smrt ne može ništa.
Super hranom se naziva hrana koja je većini slučajeva biljnog porekla, ali i neke ribe i mlečni proizvodi, koji obiluju hranljivim sastojcima, pa u skladu sa tim povoljno utiču na zdravlje.
MEĐUTIM, ISTINA JE, NE POSTOJE KRITERIJUMI PO KOJIMA MOŽEMO ODREDITI KOJE NAMIRNICE PRIPADAJU, A KOJE NE PRIPADAJU GRUPI SUPER HRANE. JEDNOSTAVNO, SUPER HRANA NEMA SVOJU GRUPU.
Kao nutricionista smatram da u skladu sa profesijom koju obavljam, imam moralnu obavezu da svojim klientima predočim dobre i loše strane određenih namirnica, jer umesto „ super hrane“, namirnice delim na one dobrog i lošeg kvaliteta, odnosno na one koje povoljno i nepovoljno utiču na naše zdravlje, a sve u zavisnosti koliko ih klijent često koristi, odnosno u kojoj količini se iste konzumiraju.
A kako bismo razumeli kako hrana deluje na zdravlje i naš imunitet, moramo biti u stanju da razumemo mnogo više od reči „super hrana“ ili „zdrava hrana “ ili pak reklame na TV-u, pročitanoj preporuci na internetu , prelepoj ambalaži i obećavajaćoj propratnoj reklami, koja prati određeni proizvod.
Ono što moramo da razumemo jeste nauka koja se krije iza svake istine o hrani, u ovom slučaju moramo razumeti kompletan hemijski sastav iste, proces metabolizma na ćelijskom nivou , ali i sam imunitet i način na koji isti funkcioniše i od čega je sastavljen. Moramo znati mnogo više od reči „super hrana“ ili reklame/preporuke da ista poseduje super moći.
Verujem da se ključ dobrog zdravlja nalazi u pravilnoj i uravnoteženoj ishrani, fizičkoj aktivnosti, kvalitetnom snu, koji su povezani u jednu celinu. Takođe, ne mogu da izostavim uticaj stresa, koji nažalost smatram propratnom posledicom savremenog života.
Smatram da su tradicionalna i prirodna ishrana ipak najbliže čoveku i da kao takve rade u njegovu korist, a da nikakva „super hrana“ odnosno unos iste ne može da ima pozitivan i dugotrajan efekat na organizam, ukoliko se hranimo nepravilno i nezdravo, a pritom praktikujkemo i nezdrave životne navike. Savršen recept za katastrofu, kako kažu englezi.
Moja baka, koja je naučila da čita i piše tek uz svoju decu kada su krenula u školu, imala je jaku logiku, i nije verovala u čuda. Ali je imala i jaku rezistenciju prema duvanu i onima koji puše. Par godina pred smrt je posejala nekoliko sadnica kupina, i sećam se, samo par meseci pred njen večni odlazak me zamolila da uberem „dvije kantice“ i ponesem sa sobom kući. Dok sam ih brala, ona mi je sedeći na stolici , jer usled bolesti nije bila u stanju da hoda, govorila: Zdrave su ti one Seko. Napravi ti sebi lijepo džema ili slatkoga, ili ih stavi u zamrzivač, pa skuvaj kompot. A ovoj ako ti traži (glavom mi je pokazala na mamu, svoju ćerku, koja je sedela na drugom kraju dvorišta i duvanila), nemoj za inat da joj daš, sve dok se ubija sa tom mukom i dok ih ne bači (cigarete). Njoj ni vagon borovnica i kupina pomogao ne bi, koliko je tih vitaminki do sada izduvanila. (cigarete je često i sarkastično nazivala vitaminkama).
I na kraju, ne zaboravimo da su skoro sva čuda do sada objašnjena. Da super hrana ne postoji, ali da postoji hrana boljeg ili lošijeg kvaliteta.