Selma

Paradajz čorba sa bosiljkom

14/12/2021Ishrana Recepti Zdravlje

SASTOJCI

· 4 paradajza, srednje veličine, isečeni na polovine;

· 2 manje, očišćene šargarepe isečene na parčiće debljine od po 1 cm;

· 1 supena kašika maslinovog ulja;

· So i biber;

· 1 glavica crnog luka, srednje veličine, sitno iseckanog;

· ½ šolje seckanog paradajza iz konzerve;

· 3 čena belog luka, sitno iseckanog;

· Rukohvat svežeg bosiljka, iseckanog ili ½ kafene kašičice suvog;

· ¼ kafene kašičice suvog origana;

· 2 grančice sveže majčine dušice ili ¼kafene kašičice suve;

· ¼ kafene kašičice mlevenog kima;

· 3 dl vode;

· Po želji, nekoliko kapi limuna.

PRIPREMA

Zagrejte pećnicu na 220°C.

· Stavite paradajz i šargarepu u dublju posudu, dodajte maslinovo ulje, so i biber i lepo izmešajte.

· Obložite pleh papirom za pečenje. Rasporedite paradajz i šargarepu, vodeći računa da ostavite malo prostora između.

· Pecite oko 30 minuta. Izvadite iz pećnice i ostavite da se prohladi oko 10 minuta.

· Iskoristite blender, seckalicu ili ručni blender da ujednačite paradajz i šargarepu. Dodajte malo vode, oko 30 do 50 ml, kako biste lakše samleli povrće.

· Zagrejte u šerpi ili loncu jednu i po supenu kašiku maslinovog ulja na srednjoj temperaturi, pa dodajte seckani crni luk i dinstajte uz mešanje oko 3 minuta.

· Dodajte beli luk i dinstajte još minut.

Sada dodajte u šerpu smesu od pečenog paradajza, 3 dl vode, bosiljak, grančice majčine dušice, kim i origano. Dodajte malo soli i bibera. Pustite da čorba provri, pa podesite temperaturu na nižu, i nastavite da kuvate u polupoklopljenoj šerpi oko 20 minuta.

Po kuvanju, izvucite sveže grančice majčine dušice (ukoliko ste iste koristili).

PRIJATNO.

Saznajte više

Bademovo Mleko

08/06/2021Ishrana Organizam

Vreme pripreme: 10 minuta

Dobijena količina: 500 ml bademovog mleka

Sastojci:

50 g sirovih i neslanih badema

Topla voda (oko 700 ml vode)

PRIPREMA

Potopite 50 g sirovih i nepečenih badema u hladnu vodu na 12 sati.

Po završenom potapanju, stavite bademe u cediljku i isperite pod mlazom hladne vode, sve dok voda ne postane bistra, a nakon toga ih ocedite i stavite u blender sa 500 ml obavezno tople vode i ostaviti da se smesa ujednači i postane glatka.

Procedite smesu u posudu kroz metalnu/plastičnu gustu cediljku mešajući i pritiskajući kašikom ostatke badema, kako bi ubrzali proces ceđenja i kako bi dobili što više tečnosti. Kada ostaci badema postanu suvi, ponovo ih ubacite u blender sa 200 ml tople vode i ujednačite. Na isti način ponovo procedite.

Sada sipajte bademovo mleko u flašu, zatvorite poklopcem i ostavite u frižider, najviše do 2 dana, nikako duže.

Opcionalno, bademovom mleku možete dodati malo meda ili ekstrakta vanile, kako biste obogatili ukus.

Ostatke badema nemojte bacati, već ih spakujte i odložite u zamrzivač. Iskoristite ih kao dodatak ovsenoj/zobenoj kaši, domaćem hlebu, voćnom šejku/smutiju.

Bademovo mleko ili napitak od badema je dobra zamena za obično mleko kod osoba koje imaju intoleranciju na laktozu, izbegavaju mlečne proizvode i proizvode životinjskog porekla, poste u skladu sa verskim propisima ili praktikuju veganski način ishrane.

Saznajte više

Zdrava ishrana i dijeta uz konzumiranje semenki

26/04/2021Ishrana Telo Ugljeni hidrati varenje hrane Zdravlje

Semenke su izuzetno hranljive i potrebne u svakodnevnoj ishrani jer imaju značajnu ulogu u očuvanju našeg zdravlja.

Semenke i orašasti plodovi sadrže visok procenat takoznavih „dobrih masti“ u sebi, poznatih kao omega 3 masne kiseline, koje naše telo ne može da proizvede, pa ih je potrebno unositi putem ishrane, kaže nutricionista Selma Redžepagić.

„Najbolji način da semenke i orašaste plodove uvrstite u svoju svakodnevnu ishranu je tako što ćete laneno seme i chia semenke samleti i dodavati obrocima, pa ćete na taj način povećati njihovu bio dostupnost, odnosno organizam će na taj način iskoristiti vise hranljvih sastojaka. Osim toga i semenke bundeve i orasi su odličan saveznik kod redukovanja telesne tezine“, objašnjava Redžepagić.

Optimalni dnevni unos semenki je od jedne do dve supene kašike, možete ih dodavati voćnim šejkovima, salatama, čorbicama, supama, jogurtu ili ih jesti samostalno kao užinu. Prijatno!

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/zdrava-ishrana-i-dijeta-uz-konzumiranje-semenki/

Saznajte više

Voće – izvor vitamina, minerala koji jačaju naš imunitet

26/04/2021Ishrana Telo Trening Ugljeni hidrati varenje hrane Zdravlje

Voće, kao sastavni deo naše svakodnevne ishrane igra veoma važnu ulogu u našem organizmu, jer predstavlja izvor vitamina, minerala, antioksidanata i vlakana, koji jačaju naš imunitet, odnosno povećavaju odbrambenu moć našeg organizma od bakterija i virusa, pa je samim tim svakodnevni unos voća jako važan tokom pandemije.

Nutricionista Selma Redžepagić kaže da sve vrste voća obiluju vitaminima i mineralima, dok citrusi poput limuna, pomorandži i grejpa obiluju vitaminom C, koji je izuzetno jak i moćan antioksidant i koji igra važnu ulogu kod jačanja imuniteta i borbe protiv virusa i bakterija.

“Kada govorimo o dnevnom unosu voća, važno je da voće uvrstimo u svakodnevnu ishranu, a najbolje ga je jesti u vidu međuobroka, 2 do 3 puta na dan, vodeći pri tom računa da izbor voća uvek bude sveže sezonsko i lokalno uzgajano voće, jer na taj način biramo voće koje je svežije, pa je samim tim i procenat vitamina i minerala veći, dok sa suvim voćem ne treba preterivati zbog povišenog udela šećera koje sadrži. Moj savet je da pre unosa suvo voće uvek potopite u hladnoj vodi nekoliko sati pre unosa, kako bi otklonili višak šećera”, savetuje Selma.

Voće takođe možemo unositi i u obliku kompota, kaša i voćnih šejkova, što je skoro uvek dobro rešenje za one probirljivije u koje neretko spadaju i deca.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/voce-izvor-vitamina-minerala-koji-jacaju-nas-imunitet/

Saznajte više

Pravilna ishrana može sprečiti nastanak karcinoma

26/04/2021Dijete Ishrana Organizam Telo Zdravlje

Mnoga istraživanja ukazuju da određena hrana može da utiče na sprečavanje, ali i na nastanak određenih vrsta kancinoma. Iako veza između ishrane i nastanka karcinoma postoji, u obzir treba uzeti i druge faktore poput genetike i zagađenja kojem smo izloženi preko vazduha, vode i zemlje, smatra nutricionista Selma Redžepagić.

Selma Redžepagić napominje da, kada govorimo o preporučenoj ishrani koja može uticati na sprečavanje nastanka karcinoma, akcenat se treba staviti na hranu koja je bogata antioksidantima poput vitamina C i vitamina E i betakatotena koje možemo pronaći u kajsijama, špargli, brokoliju, dinji, šargarepi, kukuruzu…

„Hrana koja sadrži veliki procenat vitamina C su borovnice, kupine, maline, dudinje, jagode, prokelj, brokoli, dinja, karfiol, limun, grejpfrut, kelj, kivi, mango, slatki krompir, jagode, paradajz, kao i paprike. Vitamin E možemo naći u kuvanom brokoliju, avokadu, listovima repe, mangu, orašastim plodovima, bundevi, crvenim paprika, kuvanom spanaću i semenkama suncokreta. Takođe, dva važna antioksidanta su i cink i selen i ima ih u nekoj nama dostupnoj hrani koja sadrži ove minerale poput tune, brazilskih oraha, pasulja, žitarica, živinjskog i crvenog mesa. Takođe hrana bogata esencijalim masnim kiselinama poznatim kao omega 3 je jako važna, poput lanenog semena i ulja, skuše, orašastih plodova, semenke bundeve, čie, losos, riblje ulje, itd.“, navodi ona.

Redžepagićeva napominje da je jako važno da se ograniči unos procesuiranih namirnica poput rafinisanih ulja, belog sećera, gaziranih pića, alkohola, procesuiranog usoljenog i sušenog crvenog mesa, brze hrane, kao i unos hrane koja sadrži veštačke boje i zaslađivače, i genetski modifikovanu hranu. Takođe ne smemo zaboraviti ni neizostavnu fizičku aktivnost.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/pravilna-ishrana-moze-spreciti-nastanak-karcinoma/

Saznajte više

Svetski dan vegana

26/04/2021Dijete Ishrana Telo Vegan Zdravlje

Veganizam, za razliku od vegetarijanstva predstavlja etički stav u kome se objedinjuju nekonzumiranje proizvoda životinjskog porekla i filozofije ukidanja bilo koje vrste eksploatacije životinja u svrhu ljudske ishrane, upotrebe životinjskog krzna i kože kao materijala za odevanje.

Najčešći problem sa kojim se suočavaju sledbenici veganizma kada je ishrana u pitanju, jesu nedostaci određenih minerala poput gvožđa i cinka, ali i omega-3 masnih kiselina, smatra nutricionista Selma Redžepagić.

„Veganska ishrana se strogo zasniva samo na biljnoj ishrani, koja uključuje voće, povrće, žitarice, orašaste plodove, semenke, mahunarki, biljne sireve, a iz ishrane se u potpunosti isključuju mlečni proizvodi, jaja i med. Vegani spadaju u rizičnu grupu ljudi koji mogu razviti nedostatak vitamina B12, koji ukoliko se ne tretira, može dovesti do ozbiljne anemije, ali i dugotrajnih neuroloških problema, pa se vitamini i minerali moraju svakodnevno suplementirati. Takođe, kako su belančevine životinjskog porekla isključene iz ovakve vrste ishrane, jako je važno da primenom ove ishrane vodimo računa da unosimo kompletne proteine u svakodnevnu ishranu.”

Ovaj praznik je još 1994. godine ustanovio Luis Volis, koji se tada nalazio na čelu Veganskog udruženja Velike Britanije. Od tada se ovaj dan slavi širom sveta.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/danas-se-obelezava-svetski-dan-vegana/

Saznajte više

Svetski dan borbe protiv gojaznosti

26/04/2021Ishrana Telo Ugljeni hidrati Zdravlje

Svetski dan borbe protiv gojaznosti obeležava se оd 2015. gоdine, sa ciljem da pruži podršku i praktična rešenja za pomoć ljudima u postizanju i održavanju normalne telesne težine i radi prevazilaženja krize gojaznosti.

Gojaznost je postala bolest savremenog doba. Razlozi su različiti, ali je daleko najveći pogrešna ishrana, istakla je nutricionista Selma Redžepagić.

„Gojaznost ili prekomerna telesna težina je stanje u kome organizam akumulira veću količinu masnih naslaga od uobičajene, a koje predstavljaju zdravstveni rizik od nastanka velikog broja hroničnih bolesti. Održavanje optimalne telesne težine predstavlja najbolju zdravstvenu preventivu, gde pored pravilne ishrane, značajnu ulogu igraju i adekvatna fizička aktivnost, kvalitetan san, kao i redukovani stres“.

U izveštaju koji se podudara sa Svetskim danom borbe protiv gojaznosti navodi se da se gojaznost udvostručila u celom svetu u periodu između 1980. i 2019. godine, kada je skoro 40 odsto globalne populacije imalo prekomernu težinu.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/svetski-dan-borbe-protiv-gojaznosti/

Saznajte više

Svetski dan vegetarijanaca

26/04/2021Ishrana Telo varenje hrane Video

Vegetarijanska ishrana može biti veoma raznovrsna, u zavisnosti od faktora koji vas motivišu da se na ovaj način hranite. Ljudi koji se odluče za ovu vrstu ishrane, pre svega brinu za svoje zdravlje, dobrobit životinja, drugih ljudi i planete.

“Vegetarijanska ishrana uključuje žitarice, semenke, voće, povrće, legumasto povrće i orašaste plodove. Prednosti ove ishrane, kada se primenjuje ispravno, povoljno utiče na kardiovaskularno zdravlje, smanjuje rizik od karcinoma, sprečava nastanak dijabetesa tipa 2, smanjuje krvni pritisak i simptome astme i utiče dobro na zdravlje kostiju”, rekla nam je diplomirani holistički nutricionista, Selma Redžepagić.

Selma je istakla da se vegetarijanci vrlo često suočavaju sa nedostatkom vitamina B12, s toga je neophodno da se unosi u organizam u vidu suplemenata.

Svetski dan vegetarijanaca obeležava se 1. oktobra, još od 1977. godine. Cilj obeležavanja Svetskog dana vegetarijanaca je podizanje svesti o etičkim, ekološkim i zdravstvenim prednostima ovog načina prehrane i života.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/danas-se-obelezava-svetski-dan-vegetarijanaca/

Saznajte više

Ishrana za tople letnje dane

26/04/2021Ishrana Telo Ugljeni hidrati Zdravlje

Leto je godišnje doba koje nam donosi najviše opuštanja, odmora, visokih temperatura, ali i pregršt sezonskih plodova. Ishrana za tople letnje dane podrazumeva najrazličitije vrste voća i povrća u kojima možemo da uživamo i koji nam osiguravaju obilje vitamina i minerala koja podstiču različita korisna delovanja u našem organizmu.

Šta je najbolje jesti u toku leta, rekla nam je diplomirani holistički nutricionista, Selma Redžepagić:

“Preporučena ishrana tokom letnjeg perioda trebala bi da se većinski bazira na namirnicama čijim unosom postižemo efekat hlađenja organizma usled visokih temperatura, koje su uobičajene za to godišnje doba. To bi značilo da te namirnice u sebi treba da sadrže veći procenat vode, poput sezonskog voća i povrća i koje treba unositi u svežem stanju. Uvek se opredelite za breskve, kajsije, trešnje, maline, kupine, lubenicu, dinju, mladi luk, zelenu salatu, krastavac, šargarepu, spanać, kelj, zelje, blitvu, limun… koje možete uvrstiti u svoju ishranu u vidu salata, domaćih ceđenih sokova od voća i povrća, voćnih šejkova ,takozvanih smoothia i domaćih biljnih ledenih čajeva.”

Leti je izuzetno važno održavati adekvatan unos tečnosti, odnosno vode, a Selma preporučuje da u toku toplih letnjih dana ispijate vodu tokom celog dana kako biste izbegli dehidrataciju.

Kako nas leto najčešće asocira na more, kao jedna od najzdravijih, sa sveukupnim pozitivnim uticajem na organizam je i mediteranska ishrana. Preporuka je da makar u letnjim mesecima uživamo u čarima mediteranske ishrane, jer osim sto je zdrava, ona je ukusna i na izgled vrlo atraktivna.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/ishrana-za-tople-letnje-dane/

Saznajte više

Pijte vodu, ostanite hidrirani i zdravi

26/04/2021Organizam Telo varenje hrane Zdravlje

Voda je život. Ovo ste čuli i pročitali mnogo puta i, što je najvažnije, to je činjenica. Najveći deo ljudskog tela se sastoji od vode, a preko 70 odsto planete Zemlje je pokriveno ovom tečnošću, odnosno rekama, jezerima, morima i okeanima u kojima život buja.

Dovoljna hidriranost tela je osnovni preduslov da bi ljudi, uopšte, mogli da normalno funkcionišu. Svakodnevno unošenje dovoljno tečnosti u organizam, pomaže nam da budemo zdravi i funkcionalni, da se telo čisti od raznih toksina, a redovno uzimanje vode ima i ulogu regulatora normalne telesne težine.

Selma Redžepagić, diplomirani holistički nutricionista, kaže da je vrlo važno, naročito tokom letnjih meseci redovno piti vodu i jesti namirnice bogate ovom tečnošću.

“Povišen unos vode tokom letnjeg perioda je od ključnog značaja, jer se tokom letnjih dana više znojimo i gubimo tečnost, pa je redovno ispijanje vode jako važno, posebno za decu i starije osobe jer su oni više skloni dehitrataciji.

Moja preporuka je da u toku toplih letnjih dana ispijate vodu tokom celog dana kako biste izbegli dehitrataciju.”

Iako je svaki ljudski organizam drugačiji u pogledu potrebe za vodom, neko opšte mišljenje lekara i stručnjaka je da ispijate u proseku 2 litre vode dnevno.

Vest sa sajta: http://radiokfor.com/2/pijte-vodu-ostani-hidrirani-i-zdravi/

Saznajte više