Uloga našeg sistema za varenje je jedinstvena, a obuhvata posebne funkcije pretvaranja hrane u energiju koja nam je potrebna da preživimo, kao i eliminaciju štetnih materija iz hrane preko velike nužde.
Želela bih da krenemo od početka, odnosno od usta, i da istaknem ono što uvek govorim svojim klijentima, a to je da varenje počinje u ustima i zašto je ta činjenica jako važna.
Zamislite da se nalazite za stolom i krenuli ste da jedete. Unosite prvi zalogaj. Počinjete da žvaćete hranu . U tome važnu ulogu imaju zubi, čija je uloga da hranu usitne, kako bi olakšali njeno gutanje i prolazak kroz jednjak do želuca.
U ustima su smeštene i pljuvačne žlezde, koje proizvode pljuvačku, čija je uloga da ovlaže hranu tokom žvakanja, ali, takođe, one luče i jedan od probavnih enzima, koji pomaže kod inicijalnog razlaganja ugljenih hidrata u šećere.
Imajući u vidu gore navedeno, htela bih da istaknem sledeće:
1. Poštujte vreme koje je namenjeno za unos hrane. TO JE SAMO VAŠE VREME. Trudite se da svoje obroke uvek jedete za stolom, uspravnih leđa, u miru, a nikako ispred televizora, u žurbi ili „s nogu“.
2. Jedite polako i svaki zalogaj dobro žvaćite. Dobro sažvakana hrana je takoreći polusvarena hrana, što će znatno uticati na bolje varenje, pa time i na značajniju apsorpciju hranljivih materija (imajući u vidu da govorimo o unosu kvalitetnijih namirnica).
3. Zajednički obroci sa porodicom ili u društvu su sastavni deo naše kulture i tradicije, gde je sama atmosfera tokom zajedničkih obroka opuštajuća, jer naš organizam funkciju varenja i apsorbcije hranljivih sastojaka najbolje obavlja kada smo opušteni i nismo pod stresom.
4. Ako jedete sami tokom pauze za ručak na poslu, trudite se da ne jedete ispred računara, da ne koristite telefon i da ne jedete u žurbi. Setite se da je to samo Vaše vreme. Pustite neku muziku koja Vam budi pozitivne emocije, jer kao što sam već navela, naš organizam funkciju varenja apsorbcije hranljivih sastojaka najbolje obavlja kada smo opušteni i nismo pod stresom.
5. Koliko god i kada je god moguće, izbegavajte unos hrane kada ste pod stresom ili neposredno po završetku stresne situacije. Kada se naš organizam suoči sa stresom, naš mozak prelazi u stanje pod kontrolom simpatetičkog nervnog sistema, koji direktno utiče i na smanjenu proizvodnju pljuvačke, pa samim tim i na proizvodnju pljuvačnih enzima, odgovornih za inicijalno razlaganje ugljenih hidrata u šećere. Imajte na umu da su nam, kada smo pod stresom, često suva i usta.
